Просветни гласник
НАУКА И НАСТАВА
751
на дев АВ, магнет ће скренути на једну страну, где треба прочитати најудаљенији ноложај. Од овог прочитања одузети прочитање равнотежног положаја и то је онда скретање на једну страну. За тим треба сачекати да се магнет сасвим умири, и опет прочитати равнотежни положај; после се калем 8 брзо скида с цеви и магнет скреће на другу страну, где се прочита најудаљенији положај. Од овога прочитања одузети прочитање равнотежног положаја и то је скретање на другу страну. Ова два скретања (на једну и другу страну) треба сабрати и узети њиову аритм. средину, ко.ја казује скретање магнета на дотичној подели. На овај се начин налазе скретања на свима поделама. Кад хоћемо да нађемо скретање које одговара извесној подели на цеви АВ (односно, које одговара извесном месту магнетске шипке). треба прстен на АВ тако наместити да средина калема 8 дође на дотичну поделу, кад се 8 приљуби уз прстен. Што се примичемо ближе к средини магнетске шипке, скретање ће бивати све веће тако, да ће на средини бити највеће. Чим смо нашли скретања за поједине делове једног краја шипке, обрћемо шипку и тражимо скретање за поједина места тог другог краја, али која симетрично леже с посматраним местима првог носматраног краја. Нриметићемо нри раду, да ће 2 места, што леже иодједнако од средине магнет. шипке, имати иста скретања, ако није распоред магнетизма поремећен каквим спољашњим утицајем. Посматрање скретања треба, почети од поделе, која одговара крају магнета. Нека су иоделе (почевши од краја до средине магнета): а 17 а 2 , • • • а п , а одговарајућа скретања: а г , а 2 , ■ • • а п . за позитив. пол; нека су код негатив. пола исте поделе: а,, а 2 • • • а п , а скретања: к1 1> "V ■ • ■ »и 1 . Све те вредности можемо скупити у следећу табеду:
Скретања на
Поједина
Скретања на
+ полу
места на маг.
— цоду
а 1
а 1
<
« 3
а 3 '
«п-»
а„_ 2
К 'п-2
а„_1
а ,
а
а
11
< Овде а х значи поделу на крају магнета, а а п подеду на средини. Ако образујемо диФеренције свака два узастопна скретања, видећемо да ће те диФеренције, идући од крајева ка срединн, опадати, а идући од средине ка крајевима расти. Нека су: (1,, с1 2 , • • • <!„_! ДИФеренције на крају + пода, идући одкраја к средини, а нека