Просветни гласник

радња главног нросветног саввта

765

VII. Радован РадовановиЛ аоднео је Науку ХришЛанску за III и за IV разред. Оба се ова уџбеника у опште мало разликују од уџбеникакоји се сада употребљавају као привремено одобрени, У уџбенику за III разред прво објашњава молитву лре и иосле учења, па после их износи на еловенском језику. Веома су му дугачки одељди: Јосиф , Мојсије (где су и 10 заповести) н Страдање и смрт Исусова. На крају књиге има 15 општих питања која обухватају целу књигу. У књизи за IV разред носле сваке Христове приче додаје питања, која се односе на њену садржину, а има ту и покоја народна изрека. На врају ове књиге има 28 питања, која обухватају садржину целе књиге. — 11о свему оба ова уџбоника не показују ннкакву добит у дидактичком ногледу. VIII. Драгољуб ПоиовиИ поднео је исто тако два уџбеника, један за III, а један за IV разред. Бисац је уложио доста труда, али у тежњи да буде деци што јаснијп, много је објашњавао, пајеизапгао веома опширан. Зато су му и методске јединице испале доста дугачко, те би биле за ученике непрегледне и тешке. Сем тога има и дугачких реченичких периода, који не одговарају изражавању и схватању дечјем. Слика нема, а писац не каже какве ће слике узети, те о њима не можемо ништа ни рећи. По начпну излагања обе би књнге више одговарале деци одраслијој од оне којој су памењене. IX. Милам РабреновиК и Славољуб 11аниГ> учитељи ноднели су Науку Хришћаноку за III и IV разред. Ови су писци уложили велики труд, док су за сваку методску јединицу нашли још и друго слично градиво и док су све то срсдили (као: који члан из Вјерују, сходну прозбу из Оченаша, заповест Божју, Соломонову изреку, народну иословицу, псалм, или чак и по коју уметничку песму). За оно је доиста иотребно и доста труда и добро иознавање паставног градива уоиште и види се да иисци нису оскудевали ни у једном ни у другом. Овако везивање градива има велике дидактичке вредности, само што то није за уџбеник, нити је то могућно у њему потиуно пзвести. Овако израђена књига била би добра само за наставнике, да их подсети на сродно градиво и да их упути како све то треба незивати, али она није за руко ученичке. Зато се ми овде не можемо ни упуштати у излагање н.енпх недостатака и иогрешака. X. Рагиа МитроииИ, учитељ иоднео је Науку ХришКанску за IVразред. II он изводи на крају сваке методске .јединице поуку. На једном месту вели: „Испричај причу Момчило Дојчинов!" Као да деца свих школа морају већ знати ту иричу! У иричама није се држао текста Св. Писма^ него је хтео слободно да нрича еам „дечјим .језиком", а негдс је и додавао ио штогод. После ирича тумачио их је, па јс онда иридавао какву ноуку. Али тумачења су му често сувише узана и буквална, а поуке једностране. Код апостола Петра прича о Нерону и неком човеку који је чинио чудеса:. летео по ваздуху и др. На 1. стр. има: „По дапашњим законима нико не иоже да отночне неку радњу под својим именом, док не имадне 21 годину... за време Исусово морао је сваки да има 30 година, па да може отпочети какву радњу на своје име... с тога је и Христос чекао да му буде 30 година" и т. д. Слике су веома лоше. Друге су ногрешке означене у рукопису. XI. Ђорђе КлиГ>, учитељ из Ћи^евца аоднео је Науку ХришИанску за IV разред. Овај уџбеник ио изради својој уопште није ништа измакао од досадашњих. Осим тога у њему има доста језиковних ногрешака и на неким местима је и стил неподесан, те је тежак за децу. Слике писац. није уносио јер „оне не могу бити уметничке, па се њима не би могли ни користити у настави", вели писац.