Просветни гласник

764

просветни гласник

стари „установили славу", као и оно па стр. Зб. „На неколико дана нред-. славу"..., на стр. 39. „нутника старца" и на стр. 61. „распутни син". IV. Владета, иоднео је Науку Хришћанску за III разред. У њој писац назива Христа „сином човечјим", „јер му је, вели, један ноиа казао да тако треба", али нисац нристаје и друкчије, како реФеренти желе. На крају нојединих програмских јединица додаје ноуке, које су ионегде и ногрешно стављене. Неке је нрограмске јединице делио и на мање одељке, а неке није, те су тако остале велике као Јосиф и Мојсије. Незгодан му је увод у молитви пре учења. Пород других ногрешака, које су у рукопису нодвучене и обележене има на стр. 3. нпр.: „Пре је била само тама и магла, па је Богхтео да постане свет, и свет је ностао", а на стр. 6. „наумио је да сав тај народ удави", а на стр. 50. „јадни Исус" и т. д. Писац је мишљења „да би уз уџбеник требало да има маиа Палестине из Хрнсговог доба и неколико најважнијих слика из Христовог живота". Али он жели да ту маиу и те слике набави само Министарство Просвете. Писац не каже ко.је би слике ноименце требало унетн. V. Миле је нодпео Науку Хришћанску за IV разред. Писац се није држао тачно програма, него је нешто додавао н мимо овај. НиЈе се строго држ,ао оригиналног текста Св. Писма, него је самосталније нрепричавао догађаје, зато је чинио грешке, које су у рукопису обележене. Христос је лредставл.ен као човек, а не као Бог. На крају одељака стављао је питања,. која су педагошки неоправдана. Сувише су му дугачки одељци Апостол Петар, Гоњење Хришћана, Ћирило и Методије. П сам начин излагања у овим одељцима на понеким местима је веома развучен и неподесан за децу. Слпка нема никаквнх, али инсац жели да их одабере и набави Министаретво. Жели дауџбеник има и „маие територије, на којој су делали аностоли и Ћирило и Методије", али је то њему немогућно, иа тражи да и то уради Министарство. Друге замерке у стилу н иојединим изразима обележене су у руколису. VI. Писац иод знаком Р поднео .је Науку Хришћанску за III и IV разред. И овај цисац на крају нрограмскнх јединица уносио је но коју поуку, са чиме се не можемо никако сложити из разлога напред наведепих. Свака је нрограмска јединица самоеталпо н опширно иснричаиа, на често језиком и стилом за децу не баш лаким и разумљивнм. Веће програмске јединице делио је на мање одељке, али при овој подели није пазно па дидактички принцип за ноделу. Нпје унео никакве слике, него је само означио ко.је ће унетн и где ће их ставити. Али нз овога се не може вндеги какве ће оне битн и да ли ће одговарати смеру. Символ Вере је изложен редом, а иосле сваког члана долазе оиисивања и објатњавања. И причама Христовим додавао је објашњен.а, али ова у опште нису педа ошки оправдана, а овде нису ни нотпуна. Поред овнх општих дидактичких ногрешака има још у књизи за III разред оваких: „место неба и земље... беше тама и иразнииа" (стр. 3); „Аврам из Симнна племена" (стр. 8); „почеше нх камен.ем гађати н убијати" (стр. 21). „После тога пастири одоше колеби, иађоше Христа и поклонише му се" (стр. 23 ненотпуно); „која ће се пролити" (стр. 30.); „Сваке недељв' и иразника у цркви се освећује хлеб и вино" (стр. 31.); непотпуно је оно о Великом Петку на стр. 36. У књизи за IV разред нашли смо: требало је означпти дан смрти Апостола Петра (стр. 4); на стр. 6. сгоји: „и ако Павле није био Хрисгов ученик"; „Св. Аностоли Петар и Павле нразнују се 29. јуна сваке године"; на стр. 9. стоји: „Отац Константинов звао се Костације"; а на стр. 12. „У невидљиви се свет рачуна: анђели, престо божији, рај, пакао, душе и т. д.". Друге су грешке обележене у рукопису.