Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ 111'ОСВЕТНОГ САВЕТА

763

Јзодннцама и речн нз Св. Писма. Трудио се да подели грађу на методске јединице, али у овом чланању иије био свуда срећан. Давао је тако сам и наслове, али и у овоме је могао бити на неким местима изразитији. Сем тога молитве је унео само на српском језику. Остале су замерке означене у самом рукоиису. Овај исти писац израдио је још по Једну Науку Хришћанску за III и IV разред „без обзира на данашњи нрограм за религијску наставу'' и књизи за III разред дао је име Библијске ариаоветке Старога Завета , а оној за IV разред Нови Завет. Грађу у ове књиге унео је нешто по програму, а нешто по евом нахођењу. Слике није уносио. Од молитааа унео је само г Бачку молитву у стиховима од М. П. Шапчашша, и то у уџбенак за Ш разред. V оцењивање ових уџбеника нећемо се уиуштати, иошто стечај тражи да су израђенп по садашњем програму, а они нису тако нзрађени. III. Цротосинђел г. Платон, ирофесор и г. Димитријс СоколовиЛ, умитсљ лодпели су Науку Хришћанску за III и IV разред. У уџбенику за III разред пнсци су на крају сваке ирограмске јединице извели моралну поуку. Ово је дидактички погрешно, јер ове поуке треба да изводе сами ученици и то норедећи ново градпво са старим, познатим градивом, које често треба да је и из личног пскуства дечје^. Зато овакве поуке не треба ни износити у уџбенику, а кад се то чини, онда се слаби васнитни утицај наставе. Норед ове највеће дидактичке мане бележимо још ове непотпуности и погрешке, које су се писцима поткрале у излагању : па стр. б. изостало је и да умру (3. ред оздо); на стр. 29. стоји: „да га по обичају понажу свештепицима"; на стр. 30. велн се: да су мудраци обдарили Исуса мирисима ; на 33. стр. стоји: „он им је казивао, да неће довека живети, зато не треба да буду злобни"; на стр. 40.: „Узмите и једите (хлеб овај), ово је моје тело, које се (тако исто као н овај хлеб) ломи и страда за вас". Мало ниже, опет на тој страни, стоји: „и причешћивали се хлебом и вином". На стр. 50. вели се: „да ћу се кроз време вратити оцу своме"; а на 51. сгр. на крају: „и лепе иесме које се иевају о Христу". Осим овога, у Страдању Христову на стр. 42. требало је впше истаћи онај моменат, како се Христос молио Богу у врту, кад је већ унета и нарочнта слика тога момента. На стр. 31. стоји да је Христос као дете најрадпје слушао и читао ■Свето Писмо. Слике у тексту доста, су добре, само је требало према њима иодешаватн и оиис догађаја, иа не би изишло н. ир. на стр. 49.: ,,Анђео... •одвали камену плочу од гробнице и седе озго на њу", а на слици се види како анђео стоји л држи нлочу у рукама. II у уџбенпку за IV разред учињена је ногрешка, која се не може нижако са дидактичке стране оправдати. Наиме: писци су код Христових прича уносили и тумачен.а, а овим се не даје ученицима могућност да, уз помоћ ластавникову, самосталио размишљају и да их везују за своје искуство. И у овом уџбенику има народних пословица и изрека на крају нојединих нрича. Ни овде нису оне оправдане из дидактичких разлога као и у књизи за III разред, а осим тога нису свуда срећно ни изабране. Сем овога. на стр. 1. -етоји: „Ретко који човек да није при.чио науку Христову и да се ннје крстпо". „Народ их је искрено поштовао и слушао" и т. д. На стр. 13.: Аностол Петар раслет је у 64 год. но рођењу Христову. На стр. 9. стоји: да аностол Петар нијс био иисмен, а на стр. 13. да је нааисао две носланице Хришћаппма. На стр. 29. велнсе: „да су Словенима учитељи немачког народа проповедпли Христову иауку на немачком .језику". На стр. 33.: „Старешпна лагае цркве зове се патријарх". Незгодно је на стр. 34 речено да су наган