Просветни гласник

762

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

9. Да су у уџбеницима слике уметнички израђене и да су у духу наше цркве. Са обзиром на ове захтеве ми смо ирегледали све поднесене рукописе, на броју 21 књигу од 13 писаца, и нашли смо да од н>их ни један у свему не одговара, свима захтевима, али ипак најмање грешака и недостака имају по овом реду: I. Уџбеници за III и IV разред од иисца иод знаком: „Поштен рад молитва Богу и . Обе ове књиге имају посебне добре стране ове: а) Што су у њих унете земљописне карте земаља и места где се догађаји, текстом изложени, одигравају, а то помаже схватању самих догађаја и олакшава памћење. б) Што је грађа, програмом одређена, доведена у тешњу међусобну везу, те нам целокупно градиво излаже све догађаје у њиховој узрочној вези и нредставља историју ненрекиднога односа између Бога и људи. Због тога је писац унео н помало грађе која није, строго узев, по програму, али ово не смета ништа, јер је она лепа п васпитна, а баца и више еветлости на грађу програмом одређену. в) У уџбенику за IV разред изложено је „Вјерују" онако, како је оно у ствари и постало, тј. као резиме свеколиког градива овога предмета и код сваког члана уненик се упућује на пространо градиво, које је већ пређено у овом разреду или у млађим. г) Што ће писац у уџбенике унети слике од нашег најбољег црквеног сликара, а то ће најбоље одговорити горњем захтеву у погледу слика. Поред ових добрих страна писцу замерамо: а) Што је једној Христовој причи додао тумачење, кад је то боље оставити наставнику, као што је то з'чинио код осталих прича. б) Што се у тексту овако изражава у уџбенику за III разред: „возрасли" (стр. 2), „У ночетку створп Бог анђеле и земљу" (стр. 3), „У томе зачују Госиода Бога где иде по рају" (стр. 8), „и сакрију се испред очију Божијих" (стр. 8). У уџбенику за IV разред стоји: „међу хришћанима не беше ни једнога сиромаха" (стр. 3); изостављен је дан смрти и празновања Св. Петра (стр. 13) и других светаца; на сгранп 13. стоји: „ вуцијаше људе и жене", на стр. 17. „ иремлати „као рођаци" (на стр. 24), незгодно је на стр. 35. „е натегом" ; место католичанство требало је свуда рећи римо-католичанство; на стр. 49. стоји: „Тек после 200 година почеше хришћани да подижу цркве". в) Што није наслове нојединих мањих одељака с извесним редним бројевпма ставио такођер на средину, јер би тада преглед градива био бољи и јаснији. г) Што је градиво у уџбенику за IV разред извео оним редом. Боље би било да је узео овај ред: 1. Христова наука; 2. Чудсса Христова; 3. Две најглавније заповести; 4. Приче Христове; 5. Радња апостолска; 6. Аиостол Петар; 7. Апостол Павле; 8. Гоњење Хришћана; 9. Дар Константин и Царица Јелена; 10. Ђирило и Методије; 11. Ерштење Срба; 12. Ерсно име; 13. Црквена слава; 14. Заветина. Овакав ред одговара хронолошком току самих догађаја. Символ Вере могао је доћи или сасвим на крај, после Заветине, или на 10. место нзмеђу Цара Константина и Ђирила и Методија. II. После ових рукописа највише одговара напред истакнутим захтевима: Наука ХришЛанска, за III разред од г. Бујице ПетковиКа. Само, писац све догађаје прича више својим речима, а по где где уноси под на-