Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

761

Митровића, учитоља из Београда за IV разред; 4. од г. Аидре Станојевића, учитеља из Лешнице за III разред; 5. од г. Драгољуба М. Поиовића, проФесора из Београда, један за III разред и један за IV разред; 6. од г. Радована Радовановића за III раз. и за IV разред ; 7. од г. г. Мидана Рабреновића и Славољуба Панића, учитеља, за III раз. и за IV раз.; 8. од г. Цротосинђела Платона, провесора и г. Дим. Ј. Соаоловића, учитеља, за III и IV разред; 9. од непознатог иисца иод знаком „Миле" за IV разред; 10. од писца под знаком „Владета" за III разред; 11. нод знаком „Р" за III и IV разред; 12. под знаком „Наставнив" за III разред; 13. од непознатог писца под знаком :„Поштен рад молитва Богу" за III и IV разред. И ако нас је Главни Просветни Савет питао у ово.ј прилици само о овим уџбеннцима, који су иосланп на расписапи стечај, оиет сматрамо за иотребно да учинимо Једну напомену, која се тиче самог наставног ирограма, према коме је етечај распнсан н по коме су ови уџбеници рађенп. У истини, крајње .је већ време да се обавезно ипшловање у нашнм основннм ишолама подигне на вииш број година него што је то сад, па да се ирема томе изради и сасвнм нов наставни ирограм, у коме би се и избор наставних предмета и избор наставног градива и његов распоред на поједине разреде извео но савременим педагошким и дидактичким захтевима. Ток ирема томе новом програму требало би расписати сгечај и тражитп израду нових уџбеника. Но, како ће Главни Просветни Савег наћи да остварење овог нашег предлога стоји у вези са целокупним нреуређењем наше основне школе, а ово оает зависи од многих прилика у нас и како ће он у овај мах очекивати од нас да кажемо: која би се од горњих књига могла уиотребљаватц као сталан уџбеник државног издања у III и IV разреду основних ншола — то ћемо н ећи на то. Имајући на уму непотиуност и мане данашњег наставног програма, ми смо се нри прегледу поднетих рукописа руководнли овим начелима: 1. Да обрађивање градива из Науке Хришћанске у основној школи треба да изводи сам наставник по захтевима данашње Дидактике. 2. Да у том случају уџбеннк мора бити само једна номоћна квига у рукама ученпковпм, која ће му послужити иосле усмене обраде с наставннком само као аодсетник. 3. Да, нрема томе, у уџбенику треба избегавати оппшрне оиисе, поређења, популарисања и др., којим се иде на то да се, тобож, учепицима боље разјасни и очигледније иредставн дотично градиво. 4. Да је зато најбоље да се начин иллагања у уџбенпцима Науке Хришћанске држп што више текста Св. Писма, гдегод и у коликогод је то више могућно, пошто је у н>ему излагање у истини класично, само, наравно, да је у источном дијалекту и да одговара схватању дечјем. 5. У колико се морадне одступити од текста Св. Нисма, да му се оиет нодражава и у ногледу концизности п у погдеду чистоте језика, те да ни у том делу не буде ни развучености ни излипшости, нити тешкога стила, нити израза за децу неразумљивих. 6. Да. градиво одговара садашвем наставном ирограму, који је још у важности, јер и стечај захтева да су уџбеници ио њему израђени. 7. Али ииак, да се бар у оквиру грађе једног разреда, нрема захтевима дидактичким, коригују недостатци којих има у данашњем програму. 8. Да је целокупно градиво подељено на методске јединице и да еу ове снабдевене подесним насловима.