Просветни гласник

780

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Воља за путовањем, љубав према природи и вољење природе урођено је, ади то се све најбрже и на]снажније развија што чешћим изидаском у околину, сопствеаим нроматрањем окодине и њене природе као и сво.јеручним прикупљањем и сопственим проучавањем природних теда. Љубитељство природе и природиина води нас не само у разнолику околину места у коме живимо, где налазимо природне радости и уживања не само у кретању по чистоме ваздуху и носматрању разнодиких облика земљине површине и разноврсне јој одеће, него нас то љубитељство одводи и на највише планине, које су прави храмови природе и природнина. Вољење природе и природнина, ако то није само гола играчка, треба да почнва на истрајном паштењу и издржљивом прегаоштву да се природа и природна тела што свестраније промотре и познају, те да се на тај начнн све, што је око нас, што боље нозна и проучи, а на томе се унраво и оснива битна вредност екскурсије. Вољење природе и ириродних тела води дакле свестраном познавању околине у којој живимо и по којој се крећемо, а то се постиже само честим изиласком у околину и екскурсирањем по њој. Укорењено прикупљање природних иредмета развија се екскурсирањем у научно знање нрироднина а образовање духа биће истом онда постигнуто ако се то екскурсирање па и скупљање нрироднина врши по извесним правилима, од ко.јих је прво и најважније ово: познати што боље и што свестраније најближу околину места у коме живимо. Кад се добро позна околина месга у коме живимо, онда нам она може у свему служити као основа за поређење, те истом тада и треба поћи у даље и дуготрајније екскурсије и на тај начин проширивати и круг познавања своје домовине и круг свега оног разноликог сазнања које се екскурсирањем задобија а иоређењем утврђује. Нрошло је већ више од иола столећа од како су основане и установљепе лрве средње школе у Србији. Први наставници у тим средњим школама били су Срби из прека и туђини који су се школовали у страним сгручним школама. Како су они радили и предавали у средњој школи није ми познато. Једино што ми је нознато то је ово: По „Наставленију за ироФесоре гимназије и полугимназије" од 29. јануара 1845. год. а у IV. одељку „0 начину предавања учебнп нредмета', у тачки седмој вели се: „у предавању Јестаствене историје стараће се проФесор, да нредмет, који толкује, у изображенију, а у колико је могуће, и у самој ствари покаже; особито ће нри предавању ове науке из царства растенија ученике кадгод у поље изводити, и у самој природи предмет објашњавати." — Да ли је по овоме упуству и рађено, непозиато ми је. Доцннје, пошто је установљен Лицеј као стручна школа, за наставннке наших средњих школа пристизали су доморотци који су се