Просветни гласник

НАУКА ii дастава

785

средстава за постизаље очигледности, за то се у екскурсијама ученнци ионајвише и корисге за своју будућност, јер сем очигледне поуке они •се у л.има и развијају, како умно тако и физички па и морадно а у ввима се они и васпитавају. Екскурсирањем по околини онога града у коме се гаколују средњешколци свестраније упознаду околину свога места а то је један .део њихове домовине; стекну нешто искуства потребног за путовање које им се на тај начин и омили па доцније могу и сами предузимати разна путовања по околини а кад одрасту онда и даље по својој домовини те да познаду и удаљеније пределе и друге крајеве своје отаџбине, коју ће својим путовањем боље и свестраније познати па онда и више волети. И екскурсије се морају изводити у облику концентричних кругова, те полазећи од познатога и ближега ићи непознатом и даљем. Прво се мора познати саио место живљења, па онда поћи у познавање најближе околине тога места а по том поћи даље те све вшпе проширивати круг екскурсирања и познавања шире околине онога места у коме је школа. А кад се околина места добро позна онда истом поћи у екскурсију по домовини а по том и по српским земљама. Родитељи ђачки често неправилно схватају екскурсије за то што не знају прави значај екскуреија. Многи родптељи сматрају екскурсије као некакве просте дангубице или шетње којо се предузимају ради забаве као да су наставници дадиље! С тога, у таквим случајима треба заинтересовати и грађане за екскурсије, треба их бар преко њихове деце а наших ученика обавестити да се у екскурсије иде увек и само зато да се нешто види, позна и научи, те да и они увиде да су екскурсије истина напоран али врло користан рад наставнички по учење и образовање њихове деце а нашег подмлатка. Кад и ти родитељи то увиде, онда ће они екскурсије наставника с ученицима не само одобравати и одакшавати него ће их још и нотпомагати. У грађанске деце, у деце која су се родила и одрасла по гушће насељеним градовима, врло је узан и мали круг солствених представа које се стварају и добиЈају из посматрања разноврсних предмета њихове наЈближе околине по којој су се кретада и играда, те с тога та деца и не познају довољно основних облика и немају довољно представа за своје душевно развијање. Непознавање неких обичних предмета као и неких природних тела, која су обична у нашој околини, ученику јако смета у доцнијем животу и напредовању у школскоме раду. То, што деца не познају најобичнија тела из своје околине и што немају довољно јасних представа о појединим тедима и предметима, кривица, је и до самих родитеља који нису умели иди нису могли нроширити тај круг познавања и искустава у евоје деце, јер их нису изводили у околину и ту им показивади, нису с њима путо-