Просветни гласник

НАУКА II НЛОТАВА

791

важности и опсегу за људску културу иза открића и пронадазака хемиско-физичких наука. Јер поглед у замршене законе природе, којима и организми исто тако нодлеже као и неорганска тела, поглед у њихову грађу, њихов постанак, њихове продесе живота, њихов међусобни однос и однос ирема целокупној нрироди, учи нас да и свет живих бића подвргнемо владавини нашега духа, да га у безброј праваца унотребимо за своје добро, или да се од њега заштитимо хигијенским мерама, где се он јави као непријатељ. Или пгго је још важније, бнологија нам објашњава нашу власгиту, људску природу и то: телесну и духовну: она нас води тако најзад пунијој владавини над самима собом, утиче сходно успесима тога сазнања на наше религиозне, моралне и социјадне нредставе и изазива тиме исто тако моћне снле, које утичу исто тако на преобрлжавање нашега живота као и техничка владавина, коју нам омогућавају Физика н хемија над мртвом природом. Област биологије још је много опсежнија него хемијско-физичке науке. Стога иоглед на њен развитак у деветнаестом веку, за ово кратко време за које ћете ми, молнм вас, поклонити пажњу, може бити само сумаран и назначити поједине правце у којима је наше биолошко сазнање постигло своје најважнијо успехе. Шта је живо биће и шта је живот тешко је изразити у краткоЈ деФиницији; само се може то рећи: да живот ночива на нарочнтој органнзацији материје и да са том организацијом стоје у вези нарочите радње или Функције, какве се не налазе никад у мртвој природи. Па с тога се обично и деле поједине научне гране које се баве о нроучавању животиња и биљака у две групе — у анатомске и физиолошке науке, у оне што се баве о грађи или организацији живих бнћа и оне које се баве о њиховим радњама или Функцијама, дакле пронесима живота. У оба правца наше се сазнање проширило бескрајно за последњих сто година. Док је шеснаести и седамнаести век дао велпке анатоме — ЈЕвстахија, Фалоаија и Везала, који су нас помоћу ножа и маказа унознали с многобројним органима људскога тела и дали научној медецини њену анатомску подлогу, дотле је биологија деветнаестога века учинила највећи уснех на пољу микроскоиске анатомије. Снабдевени сложеним микроскоиом, тим чудноватим оружјем које су знаменити оптичари довели до савршенства, били су сад анатоми у могућности да открију један нови дотле ненаслућивани свет живота. Ја мислим без устезања да треба обелеашти као највећи успех биологије у деветнаестом веку — сазнање: да су биљке и животпње саграђене из ћелица или општије речено — из безброј најситни.јих елементарних организама. Радом славних биолога — ја напомињем само Пуркињеа, Шлајдана и Швана, Хуга Фон Шол, Негелија, ЈРемака, Келикера, и Вирхова, Брикеа, Кона и Макс Шулца — бескрајно је