Просветни гласник

792

лроишрено и постадо дубље наше еазнање о организацији живе супстанце. Анатомија и Физиологија добиле су у теорији о Келици и аротоилазми чврсту иоддогу, исто као и хемија у теорији о атомима и молекидима. Читав низ врло важних представа постао је у вези са теоријом о ћелици. Ако биљке и животиње представљају у неку руку колоније и државе удружених едементарних живих бића, онда и процес живота није ништа друго дојако компликована резултанта многобројних елементарних животних процеса који се дешавају у ћелици. Овде је згодно учинити једно поучно поређење и повући параделу између заједнице у раду појединих чланова у људској држави и установа које су из тога произишле с једне стране и грађе и живота биљног и животињског тела с друге стране. Закон аоделе рада и диференцирања 1 , који изазива у људском друштву чланање у поЈедине сталеже и огромну многосгрукост поделе рада у друштву с правом су применшш Жилн Едвард, Саенсер и многи други да објасне грађу биљног и животињског тела из њихових органа и ткива. Од Лионел Беалеа и Макс Шулцеа у хистологији се почела правити разлика између Формативне супстанце ћеличне протоплазме и њеног илазма нродукта и сазнало се, да поједине ћелице, пошто оне у служби целине према времену и месту или према њиховим међусобним односима предузимају нарочите радње и функције, постају сходно томе различне и у њиховој Финијој структури и да на тај начин постају многобројна ткива и органи. На научном нодизању науке о ћелици и ткивима радило је до душе више генерација многобројних природњака и саградили су дивну зграду из микроскопске анатомије биљака и животиња. Па ипак има ту још много важних питања да се реши, нарочито питање о финијој структури једра и протоплазме или питање о микроскопској грађи нервног система и чулних органа, о чему нам готово свака година пружа нова истражпвања и нова открића, делом од великог значаја. Помоћу сложеног микроскопа упознали смо се ми у минулом сголећу на нољу биолошког испитивања још саједним новим, огромним светом живота, са еветом најаростијих једно&еличних организама, што неки природњаци узимају у сиетематици као нарочиту нрелазну обдаст између биљака и животиња, као протисте. Право су чудо била открића, која је учинио Еренберг половином прошлога века, да су читави земљини слојеви пореклом од најситнијих, годим оком једва видљивих живих бића, која живе у огромним количинама по елатким водама, и у мору. Јер и ако приликом смрти пропадну њихови нежни прото-

х ) Оскар Хертвиг, Ће.шца и Ткиво. Основи ошпте анатомије и Физиодогије 1898., 2. жаига, одељак VII. Закон Физиолопгке поделе рада. Закон Физиолошке иниеградије. Стр. 7-5—90.