Просветни гласник

БАУКА И НАСТАВА

793

тшгзматични делови ипак се одрже њикови кречни и силикатни омотачи и скелети, падају према својој тежинн на дно воде и тиме стварају, и поред њихове микроскопско величине, а у току хиљадама го.дина, по толико метара дебеле слојеве. Тако се креда на обалама Ригена и Инглеске састоји из трошака ФораминиФерских, нека острва у јужним морима из чудесних силикатних остатака од радиоларија, или зомљини слојеви, као инФузоријева земља око Билина, из силикатних љуштура дијатомеа. Али за наше опште познавање природе лостадо још важнији него што су и та тако интересантна Факта један други низ открића, која * ћу нетаћи поред теорије о ћелици као други главни успех прошлога «толећа у облаети биологије. На име сазнало се да су узрок тако много раснрострањеним продесима у нрироди — трулењу, врењу и многобројннм биљним и животињским болсстима такође најситни.ји органи:ши: једноћеличне алге и гљиве, бактерије и још други сродни микро•организми. Ту су тројица радника са особитнм уепехом радили: у области ботанике де Бари, ко.ји је увођењем згодних метода посматрпња и култивисања ударио оенову за нроучавање биљних болести, а у облаети -бактериологије Пастер и 1'обсрт Кох. Генијални Француски истраживач, који је био исто тако одличан хемичар као и биолог, а нарочито Роберт Кох, показали су нам својим експерименталним методама, међу којима стојс на првом месту гајење чистих култура, вештачко сирављање храно, употреба гелатине, прсношење пслцовањем, показали су нам средство н пут, којима опст мн морамо благодарити што смо тако огромно обогатили наше знање. Онет за кратко време од две до три деценије иостала је нро■стрлна научна област бактеорологија. Јер то јс карактеристична иоЈава за нашу културну нериоду са њеним нсобичио иараслим научним институтима, са њеним олакшаним и убрзаним измењивањем мисли номоћу ч&еописа и новина да кад је постављен неки нов циљ и кад је за ње.гово ностигнуће пронађен пут, научни метод, тада се сво радне снаге покрену неком грозничавом радљивошћу као никада до тада. Како •ее брзо после првих погрешних покушаја на једаниут расветлило познавање микроба. Изазивачи занаљења слезине, изазивачн сеитицемије и иисмије, еризипела, тифуса, рекуренеа и колере, туберкулозе, маларије и многих других заразних болести у човека и животнња до инсеката и црва бише откривени и њихове виталне особипе ироучене. Дивно је то богатити новим открићима наше научно благо, али је исто толико важно и заслужно опровргавати и уклањати заблуде, ■а нарочито заблуде које се увлаче у саму науку. У колико се раније мање знало о процесу живота, у толико се лакше веровал > да се хилотеза о прастварању може сматрати као готово угврђен Факат, т. ј.