Просветни гласник

794

да најпростији организми постају нопосредно из анорганске природе. Као што се у осамнаестом веку држало да утробне глисте и ипфузорије постају исконским стварањем (Оепега,1ло аедшуоса). тако се т». додније држало за бактериЈе и сродне им микробе, јер су оне изгдедале тако мале и нросте и у течностима су се појављивале наједаред тако, да се ни.је знадо откуда долазе. Није најмања Пастерова заслуга што је неопровржно доказао научним методима да и за микробе вреди правило: „Опше тхтит е \по" 2 . Пастеровим експериментима ми смо сазнали да су њихове клиде ио води, ваздуху и земљи свуда више ида мањо раснрострте. Па и у науди о ћелици била се при њеном оснинању угнездила неко време штетна мисао о нрастварању. Јер према гледишту Шлајденовом и Швановом нове ћелије у телу биљака и жииотиња посгају неким начином кристализовања из нутритивног раствора, или у матери или изван матере ћелице. Истина. да се ћелица множи једино и само деобом, нодигнута је на стенен општег биолошког закона ток наиорним радом, одличним истраживањима Шоловим и Ћегелијевим., Ремаковим,. Келикеровим и Вирховљевим и многих других истраживача. „Отшз се11и1а о се11и1а" 3 . У онште може се рећи да је и норед свих успеха у науци провала између живе и мртве нрироде постала много пре и шира и дубља у место да се мало ио мало испуњава. Темељитија студија удружена са филозофским схватањем показује нам из године у годину све јасније, да је ћелида, тај елементарни камен темељац живе природе, далекоод тога да буде тобоже неки нарочити хемијски џиновски молекил или опет жива белапчевина, и да ће као таква једанпут припасти у област рада неке даље развијене хемије. Сама је ћелида организам, сложен из многобројних још мањих живих јединида, различитог хемијскога састава, које су везане међусобом у витални продес ћелице помоћу нама непознатих односа. Ту је сакривен још .један најмањи свет за чије се испитивање јачина наших микроскопа и данашњи методи испитивања недовољни, али који ће, надамо се биологија будућности још. открити са савршенијим инструментима и методима. Почетак је учињен увођењем анилитичке методе боЈења, у којој се додуше очекује још врло велико усавршавање и растење њене применљивости; даље сазнањем које смо добили испитивањима Бичлијевим, Штрасбургеровим, Флеминговим, ван Бенеденовим и многих других о току деобе у једру и ћелиди. При карикионези видимо ми како се у извесна времену могу да разликују у ћелици најмањи делићи различне хемиеке природе, као: центрозоми, вретенова влакна, хромозоми, нуклеоли, про-

2 ) Живо постаје само из живога. 3 ) Свака ћедица поетаје из ћелиде.