Просветни гласник

ПАУКА И НЛОТАВА

795

топлазматични конци, како се гоњени неким загонетним сидама ређ а ЈУ У Ј е Д н У комиликовану Фигуру и на тај се начин раздељују на две ћерићелице. Ади нарочито речито говори за учење према коме је опет и сама ћелица врдо сложен елементарни организам, нре свега, улога коју она игра у процесу развитка виших биљака и животиња. Јер јаје и снерматозоид јесу, као што је Негели филозофски изложио , носиоци безбројних особина којима се поједине врсте организама међу собом разликуЈу; с тога се они састоје из идиоплазме, која мора бити, закључујући нрема наследним особинама које се обелодањују у процесу развитка, већ неко тело високе организације. С овим долазим на треКи велики успех ко.ји је учинила биологија дсветиаестога века. Више него његови претходиици био Је обузет деветнаести век мишљу о иостању. Она се у многим областима науке: у филозофији , у историји, у науци о језику, у социјологпји, у геологији — показала као моторни Ферменат. али ниуједној области није више него у биологији. Жив организам јсдини је обЈекат у природи који за кратко време пред иашим очима прелази један затворен цикмус развитка од оплођеног јајета до савршеног створења, које опет рађа ноп живот. Ако се изближе испитује, питање о развитку организма садржи у себи два различна питања. Једпо је питање о индивидуалном развитку, т. ј. о циклусу појава које он пролази почињући од .јајета па до природне смрти и друго је питање: на који је начин иостао у току земљине историје путем природног Формирања тако јако компликовани нроизвод природе какво смо га ми упознали у биљном и животкњском организму. Онтогени.ја и Филогенија јесу — ако се послужимо двема речима које Је Хекел увео — две различне области испитивања у које се дели наука о развићу организама. Само .је онтогенија нриступачна директном научном испитивању. Од оплођења јајета на на даље нри избору подесне биљке и животиње може се пратити њихов развптак корак по корак. Опет и овде је микроскоп постао инструменат помоћу кога смо продрли нарочито дубоко у онтогенију и успели да поставимо општи биолошки закон. Од времена Пандерова и Карла Ернста фон Бер, кога су због његових бесмртних заслуга назвали „оцем ембриологије", подигнута је, благодарећи великом броју врло заслужних немачких, Француских, инглеских, руских и италијанских ембриолога, једна обимна, дивна, добро саграђена научна зграда онтогенетског развитка. II ако детаљи у многим процеспма треба још Финије да се испитају, у главном је суштина индивидуалног развитка, што се тиче морФолошке стране, објашњена и ми с правом можемо бити охоли досада стеченим сазнањем, нарочито кад узмемо у обзир како су п највећи природњаци и филозофи