Просветни гласник

812

ИРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

почетак периода полног сазревања. Затим се опажа ново уздизање душевних сида, нов тадас психичког развића. Време наступања периода смене млечњака и првих знакова подног сазревања не наступају, додуше, у све деце у истим годинама. Овде се показује нека индивидуална разлика, која је зависила од пола, ступња исхране, начина живота, кдиме, расе (Стенли Хол). Ну, уопште може се рећи, да сваки од ова два иериода заетоја психичког развића обухвата собом око две године. Тим годинама претходи време интснзивног растења душовних сила, ко.је траје у мушкарада око пет, а у девојчида око четири године. У општем току нсихичког развића оба нола, мада се јављају аналогије, ипаи се не опажа потпун паралелизам. Годипе интензивног психичког развића дечак;а поклапају се с годинама успора психичког растења у девојчица, и обратно (В. Стерн). Вали психичког развића женскиња су мањи, него вали развића у мушкиња. Детињство, девојаштио и прва младост у женскиња су краћи него у мушкараца. Женскиње брже достиже највише тачке свога развића, него ли мушкиње, и то је дало повода неким психолозима да тврде, како се краће детињство и краћа младост обнчно оиажају у бића, мање способних за даље развиће. Са тога гледишта, исти психолози ематрају женскиње мање прогресивним бићпма, него ли мушкиње. Са педагошког глодишта врло је важна упоредна карактеристика психичког живота оба пола, као и то, да се таласп психичког развића у дечака и девојчица не ноклапају иотпуио 1 ). Разни периоди психичког развића човекова нису до данас изучавани са подједнаком нажњом. Најбоље су ироучени периоди најранијег детињства (Тидеман, Сигисмунд, Прајер, Пере, Компејре, Треси, Амент, Стерн, Сикорски, Мојман и други). Децу у школском добу проучавали су са успехом: Лај, Вине, Мојман, Л.о6зин, Скојтен и други. Најмање Је проучен период детињства од 3—7 године. Иериодичноет у дечјем развићу треба и мора да постаие плодно поље психичког и педагошког иснитивања. Тада се неће догодити омашка, коју су учинили неки школски људи, који су, по предлогу Крепелинову, ученике основних школа већ у другој школској години поделили, према успеху, на две групе, и слабије упућивали у нарочите помоћне разреде за „најслабије". Ова се мера, по Лају, мора назвати промашеном, већ н стога, што се индивидуалност ученичка најбоље испољава и развија у ваљаној заједници; што се ученик у толико боље образује морално, што је богатији и разноврснији живот у разреду. Подела нормалних ученика основних школа по њиховој подобности мора се одбити и стога, што ми још немамо поузданог познавања те подобности, нити иоузданих ноступака за проналажење подобности ученичке. Нарочито је слабо мерило за •оцењивање дечјег духовног развића она досад употребљавана метода

') НечаевЂ, Русскал школа 1907. год .V: 11. стр. 5. #