Просветни гласник

840

„атмосФере" : ФотосФера, хромосФера и корона; сваки овај слој има своје одлике, које у овоме уцбенику нису сређено изнесене. Познато је да „Херкуд" није звезда, већ конетеладија и према томе нетачно је речено, да се Сунце „помера ка звезди Херкулу". Брзина померања сунчевог система не износи 50 км. у сек., већ се рачуна на 16,4 км. у сек. Израз „рађаље" Сунца или звезда треба једном напуститн, па говорити о „изласку" Сунчеву на хоризонат, када се већ. говорп о његову „заласку". У овоме одељку писац излаже и „привидно дневно кретање Сунчево", а то би требало довести у везу с ротацијом земљином и онда на једном месту говорити о по.тави дана п ноћи и др., а не на неколико места; тако би се избегло излишно понављање. Тако исто и „кр гање сунчево по еклиптици". које је изложено у овоме одељку, требало је изнети на једном месту, где и годишње кретање земљино, јер је иста појава. — У одељку о месецу нетачно је речено: „Месец је тамно тело које СВОЈу светлост добива од Сунца". Израз „једе се" употребљава наш народ за помрачење месечево, а не за редовне његове месечне Фазе. Нкје објашњено, зашто је помрачење само, кад је Месец у чворовима своје нутање, а не свакога месеца. У опште је требало помрачен.а п Месеца и Сунца простије и јасније описати. Говорећи о сунчеву номрачењу писац помин.е, како се за време сунчева помрачења види: „око тамног месеца светао зрачни венац, који је местимице прокинут сунчевим прамењем". По овоме би изгледало, да је „зрачни венац" предмет месечев, а да је само „нрамење" сунчево. Дакле нејасно је речено, јер је познато, да је све то — и грачнн вео и прамење — сунчева корона. Кад је поменуто, да цео појав сунчевог помрачења траје „нешто више од 4 сата", требало је рећп и колико обично траје и сам тоталитет. — У одељку о кометама није о њима речено оно, што се мора у сваком уџбенику изложити,. већ су оне описане са свим поврпшо, више фољтонски . — Одељак о метеорима (треба их тако звати, а не „метеорнти" као што писац чини, јер су ово објекти који су чланови нојединих збирака, а не чланови сунчаног система) изложен је саевим без система, не види се њихова веза с кометама^ ништа се не каже о метеорским ројевима и др. Израз „озвездпне" треба напустити. — У одељку о „астрономско-математичкој подели неба" треба краће и јасније обрадити поједине системе, показати њихове координате,. објаснити њихову примену и др. и то све на једном месту, како би на тај начин било прегледности, а уједно бн се избегла нонављања. Међутим ипсац на једноме месту говори о појединим снстемама, на другоме о одређивању положаја звезда, а на трећем о одређивању геограФских координата. Све то треба изложити у међусобној вези. — У одељку о облику земље међу доказима о округлини земљиној писац не прави разлике између директних и индиректних доказа, већ их без реда ређа, почевши са доказом, којн упућује на аналогију са другим небесним телима. То није методскн, много је боље почети од нојаве дана и ноћи. Доказ по облику земљине сенке није јасно исказан, јер се јаено не види, зашто земља није ваљак или котур! Доказ о привидном пењању и спуштању звезда није јасно иредсгављен. У одељку о последицама лоптастог облика земљиног требало је јасно представити хоризонат: математички, природни и вештачки. — Одељак о небесним појавама као последица лоптастог облика земљиног изложен је сувопарно н нејасно, а уз то је тај одељак у многоме излишан. — У одељку о ротацији земљиној помешани су директни и нндиректни докази; и овде се почиње аналогијом, а и понова писац говори о појави дана и ноћи. — У одељку о револуцнји земљиној докази лоноћу паралаксе и аберације треба.