Просветни гласник

радња главног просветног савета

847

Ну иотаисани су мишљења, да иоследња оригинална издања тих уџбеника — а нарочито Мочникових — искључују уиотребу садањих срискиос иревода. Пова издања Мочникових уџбеника (у иреради 8р1е1таш1-а и Жеитапп-а) знатно се раздикују од ранијег издања — које је до сад у нас употребљавано — у погледу сређеноети и избора материјада, кондизности и јасноћи у излагању, простоти и разумљивосги ири доказима, те не устуиају нимало Хочеваровим уџбеницима, а на доста места и надмашују их у иростоти и разумљивости, те су приступачнији ученжцима. Како се, поред тога, у Мочниковим уџбеницима налази прилична збирка задатака, то су иотиисани мишљења да би нова издапа Мочникова требало иретиоставити Хочеваровим и усвојити их за уџбенике у нашим средњим школама с .тим да иреводиоци договорно (због међусобне везе геометр. с алгебром) прераде извесне одељке. На име: а) из алгебре да се преради и упрости одељак о основним рачунскнм радњама и о разломцима; да се разради примена пропорције (нарочито прост ингересни рачун); детаљније (нрема програмима) изложи елементарна георија тахјтит-а и ттштт-а; уведе граФичка демонстрација. б) из геометрије требало би увести конструктивне задатке одмах носле сваког одељка, остављајући систематско проучавање конструктивних задатака по завршетку програма из планиметрије (према нашем програму); да се упрости и редуцира уводпи део у стереометрији (о равнима и правим у простору), а боље среди одељак о обртним површинама и телима; да се концизније проуче гониометријске Фуикције. Иоред ових општих напомена потписани би саоиштили преводиоцима своје мишљење о мањим изменама, које би требало учинити при превођењу Мочникових уџбеника. Нарочито се иажња мора обратити иреводиоцима ири избору задатака. Општа је замерка задацима у збирци Мочниковој и Хочеваровој, што су једнолики, често директиа примена проучених теорема (што треба да служи само као уводна група задатака), без интереснијих комбинација и ирактичности и онамо где би требало и могло то да буде (примена пропорције, проблеми у опште — чисто алгебарски и геометријски). С тога је потребно, да се нри преводу редуцира знатан број једноликих, те монотоних задатака а унесе више типеких и практичнијих задатака (нарочито из Француских збирака). Потреба, да се што пре дође до уџбеника за математику, узрок је, што су се потписани ограничили да изнесу своје мишљење само о Хочеваровим и Мочниковим уџбеницима. Да би се цак постигао што бољи успех у математици, требало би да се у будуће не ограничи избор само између ова два иисца, него да се без обзира на програм избор ирошири на друге иисце сем аустријских. Од важности је да се униформише терминологија у математичкој настави. 21. октобра 1908. год. у Београду.

Захвални на поверењу, Јосиф Ковачевић, дпректор реадке Ил. Н. Ђукановић, ироФ. 1 беогр. гимн. Славко Милић. иро®. III беогр. гимн.