Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

861

Што се тиче хемије, њен је обим већи тек иа реалним гимназијама и реадним шкодама уопште. Значајно је да је већ опште мишљење да настава из овог предмета чак и у оним шкодама, где је њен обим врдо сужен, као н. пр. у гимназијама, треба да обухвати едементарна знања како из неорганске тако и из органске, па у некодико и из физичке хемије 10 . МинерадогиЈа, којој се данас све више додељује у овој настави подожај науке потчињене хемији, има на ирвом ступњу да посдужи само као проширење оног објекта за посматрање, ко.ји чини предмет хемије. Она је у том погдеду као прва нримена хемије на јестаственицу и с те стране, дуиста, бар на нрвом, нижем ступњу много више на. свом месту кад је уз хемију, него кад би бида посве самостадна. То нарочито важи за гимназије, ади је исти принцип нримењен и у реадним школама и . Традици.ја. је учинида да се и у нас овако схватају подожај п узајамни однос ових двеју наука, па и ако наставни нрограм доста нејасно, а рекди би. јмо и неспретно, одређу.је ближи однос и обим ових двеју наука. По њему се у IV. раз. наших средњих шкода има савлађивати ово: „ Жинералогија с оснотма хемије. Вода; анадиза и синтеза. Водоник. Кисеоник. Ваздух; анализа. Азот. Горење. Едементи; једињења. Основи опште хемије. Главнији едементи и њихова најглавнија једињења. Уоиште о једињењима органске хемије и опис некодико најглавнијих. — Минсрал и стена. МорФолошке, Физичке и хемијске особине минерала. КласиФикација. Опис најгдавнијих минерала свих класа (елементи, руде, сидикати и слични минерали, хадоиди, фитогсни минерали)". Није без интереса поменути да се но овом програму обе ове науке називају свакако неоправданим именом јестасгвеница , и ако је само један део овог предмета, минерадогија, јестаственица у ужем смисду.

10 Напомиаући да на ир. органска хемија, често запуштена у понеким нрограмнма. не треба да буде изостављена, В. ЗсЈипгб, вели: »Докле год се орг. хемија у школи тако ставља у позадину, као што је то сад случај (мисли се на реалне школе у Германији), не може хемија бити оно што треба да буде: наука, која стоји у вези са с-вима осталим природним наукама, сабирна тачка, у којој се све оне стичу. на кратко, она наставна грана, која изгледа да је најзгодннја да ученика обрне ка оном смишљеном посматрању, које види арироду као »живу целину«. — На истом месту он препоручује и Физичку хемију. ВазИап 8сћгш(1, Сћегше у Нап(1ћ. 1. Бећгег ћоћегег 8сћи1еп II. АћЈ. Теићпег' 1<е1р2. и. Вег1. 556. У нстом смислу изражавају се и многи други писци. 11 Тако је н. пр. и у аустријским реадвим школама, у којима се у IV. раз. обрађују прегледно елементи целе хемије с елементима минералогије (махом потчињена хемији). У немачким заводима ове врсте план није свуда. подједнак, али је и овде утврђено начело да се у једном инжем разре^у нрелази хсмија с мипералогијок. В. о том и чланак рг. у. Нетше1тауег-а у Бооа, Епсус1ор. НапДћ. с!-Ег21ећипј»8кип(1е, I. Вг1. 1906. СћетЈе ап ћбћегеп Еећгапз(:а1(;еп.