Просветни гласник

860

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИВ

да. „у њему мора служити као основ експерименат, али у што простијем облику. Где год је могућно, вели се тамо даље, треба као полазну тачку корисно употребити и властито ученичко искуство". На вигаем ступњу, ко.ји се оснива на оном првом, треба раније добивено знање проширити и удубити. И на овом је ступњу наставе експерименат битни. састојак, али на супрот нижем курсу, где је имао више квалитатнван кариктер, овде га. нарочито на реалним школама, треба обрађивати више у квантитативном правцу. Уз ово долази и математичко обрађивање главнијих закона 8 ". Више или мање иста начела вреде и за школе других гермапских државица, којима су уопште пруски наставни планови као образац, па и у аустријским и другим средњим школама. Сагласно овим начелима програми из Физике на нижем ступњу обухватају све важније шуаве из механике чврстих, течних и гасовитих тела, најважније појаве из молекиларне Физике, акустике, топлоте, светлости, електрине и магнетизма, проширујући то све на вишем ступњу тако да се овде поред дубљег и , детаљнијег упознавања многобројних физичких појава из свих делова Физике ова наука представља не само као експериментална већ и као математичка. Наставни програм из Физике у нагаим средњим школама ограничио се да у погледу избора и распореда материјала одреди само ово: у III. разреду предаваће се „Основи физике (на експериментима)" с 3 часа, у VII. разреду , Физика и то: механика, таласање, акустика, топлота с основима метеорологије", у VIII раз. „ Физика: оптика, магнетизам, електрицитет; основи астрономије". Нема сумње, тај нрограм није утанчан; он је само у општим цртама и у том погледу данашњи програм заостаје иза програма, који је раније био прописан. Један доста рационалан програм из Физике на оба ступња наставе наводи по Ајхлеру Вг. Ј. Кислинг 9 и он би могао служитп као образац при изради детаљнијих програма у овом смислу. Свакако, ма колико да и ми делимо мишљење да настава из Физике треба да буде и у гимназијама, па биле оне ма кога типа, што једрија, што обилнија у Фактима, ипак не мислимо да је њој главно обраћати пажњу само на голе Факте, на механичко памћење извесних материјалних чињеница без обзира на њихов педагошки и методски значај. У том погледу не треба ни за тренут сметати с ума да је Физика. наука о иојавама и да је стога њен главни и најважнији задатак у настави упознавање и тумачење појава. Тек после тога долази у њен задатак и неко научније обраЦвање, коме је циљ дубље проницање у суштину ствари, — у колико је ово последње уопште и могућно. Није ту дакде главна ствар износити што већу количину Факата, па ма које категопије они били, већ Факте тако бирати да они послуже методичком развијању младих духова у оном смислу, у коме је то раније поменуто. * НапсПз. 5. 1|ећгег ћОћегег 8сћи1еп, II. ^е1рг. 1906. 535. 9 Ђг. Ј. Еислинг, Физика у сред. школама, ирев. Ђ. Анђедковић. 30.