Просветни гласник

ЦАУКА И НАСТАВЛ

859

Извесно није без интереса напоменути Факат да значај ових двеју наука за ову наставу није превиђан ни у нас још од првих времена напреднпјег живота наше средње шкоде. Наша средња школа већ више од три деценије има претежно карактер реадие гимназије, ма да није ни раније у суштини била далеко од неког више или мање реадног типа. Тај карагетер имају наше средње школе и данас. С тога су у њима мораде бити увек заступљепе Физика и хемија, па и ако не свакад подједнако. Велика реФорма нашнх средњих школа у 1881. години, као и наставни пданови, који су додније долазили, дали су овим наукама место и положај, који су оне у главном задржаде и до данас. Према томе у нашим гимназијама Физика има данас 10, а хемија 3 часа, при чемује ова последња, и ако засебан предмет, удружена још и с минералогијом. У реалци —• а у Србији је само једна - хемији је дато 10 часова. Физика има један нижи курс — то је у нижој гимназији и реадци и стоји овде с три часа у III разреду, и један виши, и стоји овде у VII раз. с 3, а у VIII с четири часа. Такав иодожај има Физика и у реалци. Хемија с минералогијом стоји у гимназији у IV. разреду, па та.ј положај има и у нижој реалци; иначе она у реалци има и виши курс, јер почиње поново у V. разреду (3 часа) па се продужава и у VI., где је удружена с хемијском технологијом (свега 4 часа). Једно од првих и најважнијих питања, које се већ и собом намеће, чим се узме у оцену положај ових двеју наука у настави, јест питање о обиму и ближој садржини њихног наставног материјала. Већ и у предњим врстама поменуто је да данас и зизика и хемија имају већи и по своме значају достојнији удео само у реалним школама, којима се у том погледу у неколико придружују и реалне гимназије. Значајно је да, ма какав облик школа био, Физичко-хемијска настава данас има махом два круга, два курса или ступња, нижи и виши, који у главном, ако и не свакад подједнако и носве доследно, одговарају великом педагошком принципу концентрације у настави и тако у два различна периода општег образовања допуњују ту наставу реалнијим елементима. Подела на два ступња оправдана, је не само с педагошко-методичког гледпшта већ и по томе, што је тек тако могућно унети у наставу и нешто од оног материјала, који овим предметима јаче даје научни карактер. Наставни планови од 1901. год. у Пруској истнчу за циљ наставе из Физике: „познавање најважниЈих појава н закона из различитих области Физике и познавање основних знања из математичке и астрономске геограФије", а за деветоразредне реалне гимназије траже још и математичко представљање главних закона". У „Методичким напоменама", у којима је ближе објашњена и подела ове наставе на два ступња, напомиње се да „у првом од ових ступања, који уопште обухвата V. и VI. р. (ОћеЛегНа и Ш1ег8есипс1а), треба обрађнвати најпростија знања, која стоје близу разуму и интересу ученика на овом ступњу", па се даље каже