Просветни гласник

858

ког мишљења и за развијање оиих подобности, којесеимају развијати физичком иаставом уопште, од неодењене користи ако и настава из хемије, као и настава из Физике буде имада довољно широку основу и једру садржину. Иотиун значај ових двеју наука за опште образовање тек се, изгледа, данас ночиње схватати у оној мери, у којој то оне заслужују. Раније је то бил.о много мање и много непотпуније. То се види већ и по томе, што је прва од њих, Физика, добида своје место и постала наставним предметом придично раније него ова друга. У Германији н. пр. у чијим се средњим школама Физика надази као наставнн нредмет већ од почетка деветнаестог века, и чији тип шкода имамо и ми, тек Је у другој подовини тога стодећа схваћен потпун значај и ове друге науке и тек у то доба дат и њој већи удео у настави за опште образовање. Уз то долази и та чињеница да су баш удео ових двеју наука и њихов значај у настави и биди важан чинидац за појаву оних разнодиких школа за опште образовање, које су од тог доба ницаде на европском западу. Док су н. пр. разне реалне школе прихватаде па и прихватиде обе ове науке и као по преимућству реалне увеле их у више или мањој знатној мери у наставу, дотде су се гимназије, хуманистичке школе, све до бдизу наших дана као с неком остентацијом одупирале већем маху, који би ове науке узеле у њиховој настави. Нарочито то важи за хемију. Овај се предмет чесго (у Пруској н. пр. и по програму од 1901.) обрађује махом уз Физику, као њен додатак, као један њен одељак, у врдо суженом обиму, и то у по једном од виших разреда гимназијских. Само у чисто реадним шкодама надазимо овај предмет засебно. При том и овде је засебан само у вишим разредима; у нижим пак разредима спајају га с минерадогијом. Сдично Је у средњим школама и у Аустрији, па и код других народа.. 1 Према наставним плановима за средње шкоде у појединим немачким државицама овакав је сумарни обим физике: 1. у гимназијама (за хемију нису озде рачунати нарочити часови): Пруска: 9 часова (од 6—9 раз. и један семестар у 5 раз.). Саксонска: 8, Виртербег: 6, Франкфуртски систем: 8 часова. '2. у реалним гимназијама (часови из хемије рачунају се овде засебно): П[)уска — 12 часова; Саксонска — 11; Адтонски систем — 11; Франк иуртски систем — 9 (свуда махом од VI—IX раз.). 3. у вишој реадци број часова је 13 (Ируска) до 15 (Хамбург), ау шесторазредим реалкама 6—7. Хемија лак има у Пруској (по настав. ндановима од 18У1.) 11 часова у вишим реадкама и 6 у реалним гимназијама; у гимназијама она иде уз часове Физике (али с минералогијом) у VI. и VII. раз. тако да од прилике има свега 4 часа. Сдично је и у другим гермаи. државицама. — Ви§. НапсЊ. 1'. Еећгег ћбћегег 8сћи1еп II. АћШ. 1906., АгепсН, Сћеппе у Ваите181ег, ИапсЊисћ (I. Еггкћип^з-и. 1Јп1;етсћ1;з1ећге. IV. В<1. XIV Аћ4ћ. затим Наставник за 1908. и т. д. — Положај и обим ових наука у Франпуским сред. школама в. у нашем чданку: 0 пастави из јестаствешце, физике и хемије у фрапцуским сред. шнолама. Наставпик. 1896. и 1897. год.