Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

857

мет. „Нема нн једне друге науке, пише један Фнзичар, која би на тако одличан начин била згодна за извесну гимнастику духа,, као што је то Физика. Чак и чиста математика, ма да је она с логичког гдедишта строжија, недагошки је од далеко маље вредности, јер је сувише једнострана и услед апстрактности појмова сувише мало нодстиче". Па онда наставља: „Ако Физика и није још ни издалека у стању да све просте, обичне појаве дедуктивно заснује, ипак она може већ и при садањем развитку сгавити настави на расположење преголем материјал за вежбање у мишљењу, чиме се ученику на несумњив начин износи пред очи да у нриродним нојавама не влада самовоља, да чак има истина и сталних закона. које човек мора испитивати и упознавати, ако хоће да буде у стању савлађивати и нотчињавати природне силе" 4 . Исто тако о другој једној потреби наставе уопште, о потреби математички тачног изражавања, говори један други писац: „Очигледност физичких основа и лакоћа, којом сс у њој после неколиких основних правила врши логично везивање носматраних чињеница, пружају велику одакшицу не само за утврђивање појава и њихне везе већ и за могућност да ученици изразе нојмове, добивене од употребљеног материјала". Поредећи .језиковну насгаву с физичком , проФ. Д-р. Ј. Кислинг с разлогом напомиње: „Програм језиковне наставе, као и цела радња ученикова на њеном савлађивању у томе је, што ученик мора употребити више памћења, а оне душевне операције, што језиковни материјал доводе у узрочну везу, не морају се одмах унотребљавати у оној мери као при изучавању Физике и њених појава. Физичке аојаве захтевају одмах разноврсне сгуињеве иосматрапа како иојава из свакодневног живота тако и оних, које се ири огледима ириказују, и за њихно разумевање аотребна је миого веКа дугиевна саморадња" , 5 Нимало мања није вредност ни саме хемије. Велики значај ове науке не долази само од тога што она даје знања, потребна за живот већ још више од тога, што је она таква природна наука, која више него и сама Физика раснолаже оним, за образовање духа тако потребним методом што се зове — индукција. Доиста, хеми.ја је наука, која може као можда ниједна друга да навикне на индуктивно мишљење, док се чак и у физнци индукција знатно потискује дедукцијом, а у описним природним наукама тек у неколико и много мање појављује. 6 Ио себи се разуме да ни физици ни хемији није и не може бити циљ у настави да ствара стручњаке. Али је баш због оваког великог значаја за израду логич-

4 ТГггсТс, Рћушк. Тесћшк, 1895. год. у Предгокору.

5 Д-р- Ј. Еаслииг, Фазика у средњим школама, превео Г ЈЈ. Анђелковић у додатку Наставнша 1897. стр. 26.

6 11оа:врде за то в. у Вет, Епсус1оре<1, Нап(1ћ. (1. РаЛа^. 848. Осем тога и у ЗсћШег, НапЛћ. (1. ргак1. РМа^о^е, 587, затим Агеп&Г, Сћетге у ВашпеГз^ег-овом НапДћ. (1. Етећип§8- и. ТЈп^егпсћШећге, В<1. IV. и т. д. ирооветни гласник , II. кн>., 12. св., 1908. 57