Просветни гласник

856

у згодно време да припреми школа, која се има старати да не преоптерећује младе природе и не занемарује ни морално-естетичко образоваве" 2 . Тај тодики значај природних наука за живот не долази само отуда што, оне дају извесна знања, потребна за живот, већ исто тако и отуд, што начин. друкчије речено: метод, којим се до тих знања додази, тако иреображава дух, да он постаје подобан за непрекидно усавршавање и одолевање свим оним разнодиким утицајнма, којима он има да, буде издожен животом у природи и друштву. Најмоћнија средства, којима се природне науке при том служе, јесу: посматрање и логичко везивање представа, заснованих на посматрању. Нарочито је ту од пресудног значаја посматрање. Оно, посматрање, по умесној Фрази једног писца, управо је „гледање, везано за размишљање у најразноврснијим правцима", те стога и чини да ове науке имају онај значај за модерно шкодско * образовање. Говорећи баш о овој страни природњачке наетаве, један подагог и пише: „Ма како да поједини методичари различно Формудпшу циљ нриродњачке наставе, ипак је већина сдожна у том, да је њој овај задатак: омладина се мора својим самосталппм опажањем довести до уверења да је нрирода једноставна, сређена целина, која се непрестано развија и којој ирииада и човек. Ово се уверење може само тако постићи, ако се човек постара да схвати оне законе, којима је нотчињен сваки део природе, и ако изнађе оне узрочне односе, који природне ствари везују у једну целину. . ," 3 Томе пак циљу служе све ириродне науке, а нарочито физика и хемија... У настави за оитте или друкчије названо средњешколско образовање ове две науко, Физика и хемија, имају једно иреимућство, које их знатно узноси и изнад свих осталих делова природних наука. То преимућство долази од саме њих.ове природе и ближих циљева, које настава за опште образовање може овим наукама постићи. Доиста, остављајући на страну врло важно питање шта је и колика је улога целокупне природњачке наставе у опгатем образовању, морамо још одмах истаћи да ни једна од природњачких дисциплина не може имати онолики утицај на образовање воље, ни толику нодобност за израду научног мишљења, за нренашање иозитивних знања и васиитање за ирактичко делање, колико тога могу имати Физика и хемија. Те особине ових двеју наука долазе претежно од њихове садржине, од законитости појава, коју оне истичу, од оне очигледности, којој је највећа потпора сксперименат, и од оне математичке скруиулозности, која се собом намеће при ближем проматрању нојава, које чине њихов пред-

2 1'ггсЈс, у ИредЈовору РћуагкаНзоће Тесћшк, Вгаипзсћтс. 1895. год.

3 Вегп Епсус1. Напс1ћ. (1. РаЛа^. '2. АпП. ВеоЂасМипд Аег КаГиг 89. — Сдичну мисао наћи ће читалад и у нашем чланку: 0 диљу и природи минерадошко-геолошке насхаве у сред. школама, Наставник, 1904. год. 117.