Просветни гласник

863

да послужи тројаком циљу: прво, посматрању појава под претходно тачно утврђеним погодбама, под коЈима се оне у природн не дешавају И.1И дешавају тек у ређим случајима; друго, квантитативним одредбама п треће, вериФИкацији оиште хипотезе". У том смислу ни најживљи описи 11и најдуховитије анстракције неКе за ученика бити ништа Друго сем мртав материја.1, ако му нису експериментом приказане појаве, које служе као основа оном извођењу" 13 . По себи ее разуме да има раздике између ексиеримеата и експеримента. Ексиерименту у настави овога рада ни.је и не може бити циљ да буде у таком облику да нослужи за изналажење нојединих истина, као да оне нису већ раније у науци пронађене. Он, до душе, мора бити па нижем ступњу наставе само квалитативан, а тек на вишем у неколико и квантитативан. Али и у једном и у другом случају он мора бпти што простији, што пробранији и такав да јасно покаже да он није циљ за себе већ само средство за истицање оне истине или оног закона, који се њиме хоће да исгакне. „Екснерименат не треба да буде позориште нити циљ за себе". Он не треба да буде срачунат на е#екат као у каквој мађионичарској или опссиарској нредстави. Отуда не води циљу ни мноштво експеримената. нарочито не оних сложених, мучних, дуготрајних. Наравно, тиме се неће да каже да треба избегавати експерименте или избегавати оне сјајне, инструктивне. Само, треба и у том бити врло обазрив, јер сувише производи исти учинак и од штете Је као и мало. Експерименат у настави има или да иотврди раније постављену дедукцију — а тај случај треба да је што ређи — или да послужи — и ово је методски оправданије — за индуктивно изналажење извесних закона на оенову појава, који се ексиериментом ближе ириказују. Отуда он мора играти особиту улогу и бити неизоставан нарочито у нрвом, пристуином обрађивању експерименталних наука. Ни мало није мањи значај ни математике за ову наставу. Колико математика може васпитно утицати на дух, познато је већ довољно. Отуда је једна необично повољна особина ове наставе, што она уонште допушта употребу и уплетање математике. То нарочито вреди за Физику, мада се од тога не може изузети ни хемијска настава. Проучавање физичких иојава добија свој прави колорит тек онда, кад се подвргне извесној математичкој анализи. И за доказ тога треба се само сетити колико би било сухопарно нроучавање извесних нојава, као: одби.јање и преламање светлости, постајање ликова у равним и СФерним огледалима, извеене дедукције из механике (рад, жива сила, обртни и сгатички моменти, закони клатна), из топлоте и т. д. и т. д. кад се не би при том нримењивала математика и кад се они не би

13 Неитапп-КићИпд, Ап1ек. г. Ехрептеп!;. е1г. III. Аие1. 3904. 4—4.