Просветни гласник

864

пгосветни гласнив

могли дискутовати математички. Нарочито је велики значај тога на вишем ступњу ове наставе, кад је, претпостављамо, већ постављена довољна и поуздана основа за то. У том погледу Физика по умесном упоређењу једнога писда (Не1т)' 4 стоји према математиди као што стоји литература нремв граматиди; она има да појаве изрази математички, чувајући се да не нрида већу вредност Формулама него појавима, као што се ни литерарио дело не сме унизити да буде само пример за граматику. Свакако да при овом такође не треба ићи сувише далеко. Физичка настава, као што то на једном месту напомиње и други једаи методнчар, 15 ако се и не може лишити математике и њеног егзактног Формуловања. ипак не сме бити математичка Физика, нити се смеју оне » области механике, које не подносе просту, прегледну, елементарноматематичку обраду (н. пр. осциловања клатна, моменти лењивости и т. д.) обрађивати друкчије а не чисто емпирички. Ово гледиште усвојено је данас и од других кругова. 16 Али је исто тако јасно да и сама математика добија, ако се веже за Физику. И извесна примена Физике на математику, у облику извесних проблема само може новећати интерес ученички за математику. Тежиште целе ствари је тада само у томе да се не оде сувише далеко и да се не промаши потребна хармонија.... II Да Физичко -хемијска настава постигне оно, што се од ње уопште очеку.је у средњој школи свих типова; да она уопште буде и могућна: битна је погодба да настава располаже извесним средствима, апаратима приборима и т. д. што је данас већ обични.је и општије иознато иод именом наставних аредстава. Значај наставних средстава за ову наставу толики је да није нимало претерано тврђење,по коме: где њих нема, ту и не може бити ове наставе. Саме по себи експерименталне, ове две науке биле би без једне масе наставних средстава просто једна гола мнемоника и не би ни близу биле у стању изнети пред ученике онај свет нојава, који онако капира пажњу и интерес младих духова, и који се једино може разумети, кад се не нриказује само речма већ посматрањем помоћу иотребних апарата. Многа истина, многи физички или хемијски појав не само да би били неразумљиви за ученике, кад се не би никако могли ни помињати, кад не би било извесних апарата, прибора и т. д. помоћу којих се они представљају. Стога је питање о

14 Ћет, Епсус1ор. Нап(1ћ. (1. РаЉдодгк, VI. 2 АиЛ. 1907. год. 852. 15 И Жоаск у Ветегкипдеп г. рћуа1к. 6утпазја1ип1егг. Навод код Вегп- а. Вид. још и Физша у средњим школама од Кислинга, срп. прев. 33—35. 16 В. нр. закључак поткомисије једне скушптине аустр. професора у Мерану, 1905. год. саопштено у помеиутој Веш-овој енциклопедији и НапсЊ. {. ГЈећгег ћбћегег 8сћи1еп: »Физику не треба у овој иастави обрађивати као математизку већ као нриродну науку".