Просветни гласник

НЛУКА и нлстлвл

869

је на овом месту описивати ближи изглед таквих учионица; скиде у спису Арентовом и Вајнхолдовом, могу дати и без дпљег објашњења најбољу слику тог иредмета. Једно иак мора се поменути, а тоје да се данас и сами архитекти не упуштају у конструкције зграда за средње школе без нарочитог споразума са стручним наставницима ових наука. Оправданост овог поступка и ових захтева најбоље се истиче, кад се само узме на око н. пр. хемијска настава. У овој је настави и при најскромнијем њеном обиму неизоставно потребно извести приличан број експеримената, који ће бити успешни само у нарочитом локалу, као што су ове аудиторије. Такви су н. пр. експерименти с кисеоником, водоником, хлором, ФОСФОрОМ, сумиорним водоником, соном киселином и т. д. и т. д. Хемијске наставе у ствари и не може бити у иоле већем обиму без таквог локала. То исто вреди и за Физику, као што и Кислинг о томе говори: „Настава у физици може дати само тако корисних резултата, ако за њу има довољна :;бирка аиарата, а тако исто и засебна учиниоца за Физику. Ако ове погодбе нису испуњене, кад се дакле настава има борити и с тим препрекама, онда су и највећа ревност и пожртвовање наставниково у главном без успеха" 26 . Физички и хемијски кабинети нису дакле нрости магацини, ко .ји треба само да имају као нека стоваришта већу или мању количину нотребних апарата, инструмената и осталог, без икаквих даљих обзира. Не, сасвим напротив. Они могу свој задатак испунити само тако, ако су строго удешени по извесним правилима, ко.ја се, истина, често превиђају, али чија важност за ову наставу далеко нревазилази значај, који им се обично придаје. По себи се разуме да за збирке минерала, криеталних облика и т. д., које због здруживања минералошке и хемијске наставе махом чине део једног од ових кабинета, вреде исте ове опште напомене: оне морају бити стално на видику ученика и иод руком наставника. С тога се врло често, а то је и на.јоправданије, те збирке и држе но хемијским или хемијско - минералошким аудиторијама, ако т. ј. нема нарочитих разлога да се угледни и инструктивни примерци истакну по појединим учионицама, ходницима итд. Међутим за наставу из ових наука није само иотребно да она располаже већом или мањом количином учила, ко.ја су непосредно везана ::а објашњење нојединих појава (барометар за мерење притиска, тормометар за мерење темнературе, реторте или цеви за произвођење извесних гасова и т. д. и т. д.), као ни то да она буду употребљена у нарочитим просторима. Исто тако, а можда и још више је од значаја овде и то: ко ће и како ће вршити ту наставу. Доиста, већ и без икаквог даљег говора јасно је и сувише да праве наставе уопште не може ни бити, ако не буде испуњена нај-

- 6 Д-р Ј. Кислинг, Физика у сред. школама, прев. Ђ. Анђ. 28.