Просветни гласник

нагка и настава

871

помоћи од стране ниже кабинетске нослуге и употребу извесних окретнијих ученика, што у свакои случају производи особито новољан резултат у усиеху ученичком 28 . III Значај наставних средстава за Физичко -хемијску наставу у средњим школама није јш у нас никада превиђан. Већ и најранији законн о уређењу наших средњих шкода иредвиђали су, исто као и данашњи, установу кабинета за Физику и хемију и употребу наставних средстава у том смисду. Једном наредбом г. министра просвете од 3. септембра 1884. год. ПБр. 8420 19 одређена је у главном и ближа садржина учила, која се имају у насгави из ових предмета употребљавати, и препоручено свима заводима да их набаве; уз то је учињена разлика у набавди према томе да ли су заводи ниже или више средње пгколе. По тој наредби сииеак учила из Физике за нижу гимназију или реалку треба да има 47, а за вишу гимназију и реалку 63 главна предмета. За хемију пак није прављена разлика да ли је на нижој или вишо.ј школи и прописано је 66 бројева са 393 примерка разних апарата и утензилија (не рачунајући ту запушаче од плуте и каучука, стаклене цеви и друге неке предмете, који се не помињу на број, већ по тежини). Осем тога за хемију је пронисана набавка 112 разних препарата за ниже гимназије и реалке и то у количинама од но 10 грама па до 5 килограма; за више гимназије и реалке увећана је та збирка са 75 врста других препарата у количинама од по 2 грама до 59 грама с претпоставком да ће остали апарати, прописани за наше гимназије, служитп и овде. Уз ово треба рачунати и три бро.ја учила за минералогију у нижим гимназијама и реалкама, који обухватају збирку минерала од 100 комада и збирку дрвених крисгалних модела од 25 комада. За учила из минералогије указано је још и одакле их треба набавити. Кад се погледа изближе у списак ових препоручених учила, оиазиће се одмах да је он врло елементаран, врло скучен и срачунат на минималне издатке, То нарочито важи за њ у погледу учила за вишу наставу, за коју је он већ и по томе оскудан, што не садржи ни многа учила, која данас налазе примене у настави, а резултат су новијих проналазака на овом пољу. Такви су н. ир. из Физике — да поменемо само неколика! — Фонограф и грамоФон, апарати за бежичну

28 Извесни жисци нарочито настојавају да се за овај циљ у току године редом уиотребе не само поједини већ сви ученици. Тиме је онда постигнут максимум интересовања ученичког з : ове науке. Ђ. Жоаск, Ргакизсће 8сћи1егиђип^ 1892, затим НапсЊ. 4'. 1/ећгег ћбћ. 8сћи1еп (чланак Ва8(. 8сћгш<1) 556. и т. д. 29 В. Просв. Зборник, Ново нздање 1895. год. стр. 455.—483