Просветни гласник
116
ПРОСВЕТНИ ГЛЛ.СНИК
9. Летопис школ.ски. 10. План лекција и дневник рада. 11. Књига о индивидуадним особинама ђака. 12. Књига о казнама ђака. Све ово до броја 9 води се с више иди мање тачности код сваке школе, а ово под последња четири броја ретко шш никако. Међутим готово ни један надзорник не говори у извештају свом о свему овом. Види се, да је ретко који надзорник, прегдедајући администрацију, тражио да види све оно напред побројано. Да бисмо се о овом увериди, ми смо, осим извештаја, гдедади и дисте учитељске, у којима су у 14. рубрици, надзорници требади да бележе податке о вођењу администрације. Али тамо нисмо могди наћи никакве тачности. Јер тамо н. пр. само пише: Јесте, Јесте, НиЈе, Није све, Дневник рада. није, а остало јесте, Књигу индивид. особина није, остало јесте и т. н. А по таком бележењу не може се тачно знати шта су учитељи водили, а шта нису. Јер, кад се н. пр. каже: Дневник рада није, остадо јесте, то значи да је тај учитељ водио све остало од напред побројаног у 12 тачака; а и сувише је невероватно, да је тај, који није имао дневник рада, водио дневник ђачких казни, индивид. особина и др. Иди, кад се у тој рубрици нађе само: „Јесте", то би требало да значи да је вођено све, а сви знамо да се у опште у Орбији данас не воде она четири посдедња. За ову нетачност у извештајима не мислимо осуђивати надзорнике. Тачност у овоме од њих не тражи се ни оним што је штампано у учит. листама, нити упуством министровим. Јер у упуству се не именује шта све надзорник има да прегледа од администрације, а у 14. рубрици уч. диста само стоји: Је ли наставник уредно водио разредне књиге: Дневник ученичких изостанака и оцена, Дневник шкодског рада, Књигу о индивидуалним особннама и др. Шта се разуме под оним „и др." то је остављено да тумачи како ко хоће. А све ово дошдо је отуда, што су се наредбама заводиди, а ирећутно укидали прописи о пдану декција, дневнику рада, бележењу личних особина и казни и записивању у летопис. Наредбама се то тражило од свих учитеља, али једни нису могди, други нису хтели, а сви су се на то жалиди и протествовади, те је просветна вдаст прећутно одустада од ранијих захтева и иустида да води ко хоће и може. А то је, мисдимо, погрешка. Ако се увидело да не треба, или да се не може, онда је то требало отворено признати и отворено укинути. Јер овако је ружно: наредба о вођењу диевника рада, казни, особина и др. стоји у важности и надзорнику се налаже да упита учитеља Је ди то водио; а кад учитељ одговори: нисам, ни надзоррик, ни министар му не рекну ни треба да водиш, нити не треба да водиш, него само слегну раменима.