Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

117

Ми мислино, да питање о овом треба извести начисто, па да се зна тачно шта и како учитељ треба да води од административних послова. Или бар да се одреди: шта мора, а шта може, ако хоће. А кад се то и тако буде пречишћавало, онда би требало учинити ове измене: 1. Са уписиваљем ђака у I. р. у мају месецу треба спојити и то, да се крајем шк. године тачно зна колико ће одељења бити у тој школи идуће године, па за време одмора спремити све што треба за нова одељења; а да се у будуће не дешава, као што се сад дешава (па и у самом Београду) да се тек у почетку школ. године гледа колико ће бити одељења, да се тек онда нова одељења отварају, за њих локал и намештај тек онда тражи и т. д. 2. Уз списак књижнице треба завести и бележење ко је кад, шта узимао на читање, те да се види је ли књижница та била Форме ради, или је коме и колико служила. 3. Уписну књигу и дневник школски треба удесити боље и практичније тако, да дневник буде књига мања, спретнија, а уписник да има више и тачније забележене податке о сваком ђаку. 4. План лекција и дневник рада није лако водити по ономе како се било почело пређе; а није ни потребно онако и онолико опширно. Довољно је наставно градиво из програма поделити на недеље (у крајњем случају на месеце); а оно што је предавано, довољно је ако се на крају недеље забележи макар најкраће. И према томе ово не треба звати дневник него недељник рада. 5. Л.ичне особине и казне ђачке по ономе како се пређе почело шаблонски водити, одиста је бесмислица. Али сам тај посао није бесмислица. Треба само учитеље упутити како ће ирво ђаке студирати, па онда опажања о њима бележити, а не само тражити да се о сваком забележи његов опис, као да су то мртве ствари, које треба само видети, делове им пребројати, па записати. 6. Летопис школе свакако треба водити, али у њега бележити само важније, а не тек шта било и како било. 7. Што се тиче осталих административних послова (учитеља, управитеља, шк. одбора и благајника) то би шк. надзорници при прегледу требали да побележе све што се нетачно или неумешно води, иа на скупу учитеља да изнесу и покажу како треба и утврде да сви воде исте послове једнолико. 8. Уза све ово треба захтевати још, да учитељи пишу све, ако не особито лепо, барем правилно и читко. Јер врло Је ружно ово, што се данас може видети код многих учитеља и учитељица, који нишу тако да им се не- зна које је о, које а, м или ш, и да им ие можете лако прочитати имена и презимена ђачка, која су написана у уписнику, дневнику, па и у оном парадном списку испитном.