Просветни гласник

школски летопис

121

У дстаљном прегледу овог надрта програма видимо, да јеуглавном све исто што и у садањем програму, само мадо испретурано, па је, бајаги, то ново. Стварно ново је само ово: Да се у III раз. учи само свој округ, у IV остали окрузи „као и свој округ" (ништа краће!); а „о другим српским земљама само наноменути". (То у времену кад се о целом Српству мисди и сједињењу тежи!). Из познав. природе у III раз. само о човеку, у IV раз. исто из садањег програма без одељка о човеку. Из вештина исто што и сада, с том само разликом што су часови препол.овљени и што се о певању ништа и не говори. Изостављене су поуке за домаћиде, а унете моралне поуке и из њих је програм: само голо моралисање о депом понашању и т. под. Цитирали смо мало више из овог програма, што је то једини детаљисан надрт у надзорничким извештајима, који је саставио један учитељ и на конФеренцији прочитао, а на њега нису ставили примедбе ни надзорник, ни учитељи чланови те конФеренције, те изгдеда да је то и њихово мишљење. Даље ћемо наводити само главније мисди које су се истакле на учитељским конФеренцијама о измени настав. програма. Геометоијуи природне науке треба изоставити, земљопис на другој основи (не каже се којој и како), писмене саставе више обрађивати. Мање граматике, више писмених састава. Упростити програм у корист срп. језика и рачуна. Из хришћ. науке избацити стари завет, из срп. језика избацити граматику, а више радити писмене саставе; геометрију избацити, па само да остане нешто о срачунавању запремине и површине; природне науке свести само на оно што се може показати на човечјем телу; пољопривреду према месним приликама, словенски Језик избацити. Из хришћ. науке избацити што је легендарно и што нема ни етичке, ни дидактичке вредности, у срп. језику да је главно штиво и писмени састави. У програму треба главно да буде писменост и развијање родољубља; из хришћ. науке изоставити све што је деци нејасно; из природних наука изоставпти што је деци познато, па више о човечјем телу и ириродним појавама за које постоје у народу разне заблуде; избор песама оставити самом учитељу, ручни рад изоставити. Вештинама треба дати више места. Треба више обрађивати писмене саставе и треба вежбати ђаке у читању разних рукописа'.

1 И нама се та мисао некада допадала, а сад се сами смејемо тој својој заблуди. Место да радимо да рукописи буду нравилни и читки, ми да се вежбамо, да читамо неправилне и нечитке! То је, као кад би, место грађења добрих путова, вежбали се, да по рђавим балансирамо, да се не изврћемо и вратове не ломимо.