Просветни гласник

120

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

боље. Свега се јавило некодико покушаја у том правцу; ал.и се и у њима не истаче иишта особито. Негде је бидо по које зрнце новог и бољег, али је било и тога, да се место старог дошег, изнесе ново горе, а најчешће се срећемо с тим, да се садање само осуђује као посве рђаво, али се не износи шта и како треба боље да буде, или, ако се упусти у изношење тога ,сасвим новог" и „много бољег", оно излази да је „опет исто, мало друкче". Ево какве мисли налазимо у извештајима надзорника и учитељских конФеренција о махнама садањег програма и о изменама истог: Програм има махна и треба га променити. Програм је утрпан и велики. Програмом треба истаћи циљ само писменост. Програм треба да је исти за прва 4 разреда, а за два виша различан према разним местима различан. Треба програм удесити према месним придикама и потребама. За овај крај (Крајину) треба специјалан програм. Програм је овако претрпан зато, што су га радили људи, који не познају основну школу, па је сваки из свога предмета уносио што више. Треба програ,м више детаљисати, јер се овако многи губе у опширности; а да тога не би било, треба све до ситница детаљисати. Програм за целу Србију треба да је само нормалан, т. .ј. да садржи само опште одредбе о наст. предметима, циљу, градиву, броју часова и т. д., а детаљисање треба оставити да израђују учитељска већа са надзорницима, према потребама свога краја. Исти програм треба за све, на и за све продужне школе. Треба друкчи програм за варошке, а друкчи за сеоске школе. Програм треба да је краћи. Програм треба скратити, неке предмете узимати само уз штиво у читанкама. Програм не само да није велики, ђаци не само да нису преоптерећени, него је знање сведено на најнужније потребе тако, да се ниже спуштати не сме. Пређе су се у школама решавали најсложенији задаци, а сад се избегаваЈу и најпростији. Не треба ићи у крајности; ђак треба да зна бар онолико колико треба за живот. Са. једне учит. конФеренције недзорник прилаже детаљно написан предлог за нов програм (једини такав нацрт и има у овогодишњим извсштајима), у ком видимо ово: Број часова је повећан са 13 и ако је изостављен ручни рад, а гимнастика, цртање и певање смањени на 1 час недељно. „Ако се примети да је много — вели предлагач — боље је да ђаци у школи раде више, него да базају по улицама". (То је одговор на данашње тврђење већине, да су деца наставом преоптерећена!)