Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОДИС

123

ристити и онии што су други из својих мозгова исцедили дугим проучавањем и искуством, не само код нас у Србији него и на страни. Чудновато је одиста, да за ово неколико година, како се говорн о изменама ирограма, нико се не нађе да прибере наставне програме народних школа из 5—6 разних држава, и то да проучи, па према томе и према нашим приликама и потребама да смишља нов наставни програм. Сваки је од нас само гледао наше и уздао се само у памет евоју. Због тога, што је било непаметног преношења нечег из др. земаља, или, још пре, што се није умело пренети и за наше прилике подесити, ми смо ударали у другу крајност, па као Кинези нећемо да чујемо како други раде, него само гледамо у „наше прилике и потребе", само очима нашим и намећу нашом. Угледајући се на рад др. културних народа ми смо боље наоружали во.јску, усавршили занате, трговину, пољопривреду, и све друго, па зашто не бисмо исто тако и народне школе усавршавали ? Зар су наша деца сасвим друкча од деде делог света, и зар су те „наше прилике и потребе" тако особите, као да смо на другој планети? Те заблуде треба се отрести. Има још једна, ако не цела, оно полу-заблуда наша. — За наше народне школе и за педагошке ствари у опште само гледамо у Немце. То је дошло отуда, што су се готово сви наши педагози школовали у Немачкој. Међутим, ако су Немци у том међу првима, нису они баш сву мудрост посисали. Можда код других народа има нечег, што је за наше прилике и потребе подесније и боље. Зато треба проучити све, па онда узети што ,је за нас најбоље. То је о изради новог наст. програма, а сад да се вратимо на још неке опаске, које смо запазили по извештајима надзорника и учит. конФеренција. На програм се баца кривица и за но нешто, што до програма није кривица. Јесте програм у нечем велики и опширан, али ту опширност често увећавају сами учитељи тиме, што неће или не умеју извесно градиво краће да обрађују. Шта јс н. пр. крив садањи програм што су ђаци данас преоптерећени наставом из земљописа? Ону масу имена, коју деца уче, није унео програм, него рђаво схватаае и извођење програма. И ма како изменили ирограм, о Србији се мора учити, па се опет могу и по том новом програму учити исто овако многа имена, а мало онога што треба и онако како треба. Још је интересантнији пример с иисањем. Као што се из напред наведеног види, сви траже да се више обрађује писање и писмени састави. То се одиста данас мало обрађује. Али за то није крив програм. У програму је доста и добро прописано о том, али се не врши онолико и онако како програм каже. Учитељи не обрађују како про-