Просветни гласник

124

ПРОСВЕТНИ гллсник

грам тражи, надзорници им то не замерају, бележе петице и где је писање најружније, где писмених састава и нема; а овзмо и једни и други траже да измена програма поправи писање и писмене саставе. Шта ту вреди мењати програм, ако се опет не буде вршило онако и онодико као што у пограму пише ? Још о.једној ствари треба овде говорити, а у пзвештајима нисмо нашли о том ни помена. То је о наставном плану иди броју часова. Видеди смо како онај један тражи да се број часова новећа. Но то није озбиљан предлог и томе се нико неће придружити, кад је опште уверење, да је мдадеж наша данас преоптерећена школским посдом и да то штетно утиче на њен тедесни развитак. Ади се мора констатовати, да ни иоловина наставника (и учитеља и проФесора) не гледају на то, да им ђаци *раде онолико часова, колико закон ироаисује. Не мисдимо само на оне, који не држе редовно сво.је часове, иди у почетку године часове смањују, а пред испит их удвојавају; него баш и на оне, ко.ји у шкоди тачно држе одређени број својих часова. Многи од ових посде часова задају тодико задатака деци, да она код куће морају радити још сат-два; иди у шкоди иредавањем објасне тек надвоје-натроје, па оставе ђацима да то из уџбеника посде сами доуче. На тај начин број часова се знатно увећава.. II ђаци су стварно оптерећени наставом не 20—30 часова, него 40—50 часова недељно. А онда издази као да је закон осигурао одмор само учитељима и проФвсорима, не и ђацима. Јер посде шкодских часова само наставник иде да се одмори, а ђак има код куће још да ради погурен над књигом и писанком. И овај смањени број часова, који је учињен у интересу здравља омдадине, у огромној већини је изигран. Да од тога има штете, казују нам ова бдеда, испијена лица шкодске деце. Ади има у том и једна. друга неправда: Многи наставници на тај начин и таким радом бриљирају на испиту успехом. А тај сјајни успех није створио њихов труд, него ђачко издирање и сатирање, или краће речено: ђачки труд, а учитељев више ирут него труд. Јер код ових наставника ђаци много више науче сами, читајући уџбенике и радећи домаће задатке, него слушајући предавања свога наставника. И оваки учитељи успехом „својим" често бацају у засенак раднике савесне и вредне, који тачно часове држе и на њима савесно и ревносно раде. Зато при измени наставног нлана и програма треба и ово имати на уму, па број часова и наставно градиво одредити онолико, колико се може и треба да обради са шкодским часовима и правидним радом. Шта још треба имати у виду при изради новог наставног плана и програма видеће се из одељка, који иде за овим и у ком се говори о добрим и рђавим странама данашње наставе.