Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

125

2. Настава, По велшсом броју одличпих оцена изгледа да у Србији настава ОД.1ИЧНО стоји; а по напомонама и замеркама, које већина шк. надзорника чине, далеко смо од тога. Од стотине надзорника само десетина њих у свему су задовољни наставом и постнгнутим успехом, а остали су више-мање незадовољни и ако су и они давади многе петиде. Ми ћемо овде навести шта о том кажу једни и други. У извештајима оних, који су наставом задовољни, каже се: Знање ђачко је поуздано и нигде се не премаша граница ученичког схватања. Примена знања је добра. Покдања се пажња вештинама: писању, цртању, певању и гимнастици. Све је хармонијски обрађено, ученици лепо одговарају и све разумеју. Писменим саставима је доста пажње поклоњено. Предмети су хармонијски обрађени, ђачки одговори су јасни и тачни; на питања одговара.ју сами без ичије помоћи; у саморадњи су довољно упућени. Наставници се труде да све очигледно преставе и објасне. Одговоре прати учешће душе. Склон сам веровати да је све постало ученичка својина. Настава је на савремено.ј основи. Успех је бољи код ученица него код ученика. Постигнут .је свуда несумњив успех. Скоро сви учитељи овог краја су старији, опробани радници, који норед спреме имају и добар метод, те су сва предавања изводили, придржавајући се строго прописаног плана и програма, служећи се увек очигледношћу. Увек се пазило да сви предмети буду подједнако обрађеии, а ни један није запостављен нити на штету другог обрађиван. Наставни предмети већином су подједнако обрађени; успех је поуздан; ђаци на много места одговарају на питања учитељева и надзорникова лепо, но негде се мора запиткивати више док се одговор добије; механизма нисам нашао. Ученичко знање је поуздано; уверио сам се да ученици умеју стечено знање да примене; настава је била и васпитна. У настави су строго примењивана дидактичка начела (сем 3—4 случаја); писмени састави и цртање су у исправном стању. У извештајима оних школ. надзорника, који нису наставом задовољни, поред замерака које они чине о предавању појединих предмета, што ћемо навести после кад о том буде говор, налазимо оваке опште напомене: Вербализам је свуда. Зашто? Учитељи су се сами тако школовали. Њима је само говорено и они су слушали; сад они говоре, а њихови ђаци слушају; ни они нису ништа гледали, па не умеју ни својим