Просветни гласник

126

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ђацима ништа да показују. Да би се окренуло на боље, треба прво у учитељским шкодама друкче предавати. У већине школа преовлађује Формализам, ређе механизам. Гдавна пажња дата је дидактичкој страни, етичкој много мање. У школи се само саопштавањем и понављањем уче извесна знања и вежбањем се спрема да се на испиту на извесна питања извесни одговори дају. У настави данас није механизам, али је извесно механизирање. Данас већ и неки учитељи не крију, да уче ђаке за испит и да не раде интензивно у почетку године (кад су деца баш најодморнија), а да запну при крају године (кад су деца већ заморена). Очигледност је занемарена, све је само причање и слушање, јер су школе празне куће. У знању ђачком види се нејасност и невезаност. Више се гледа на квантитет него на квалитет датог знања. Еад неспреман човек бади поглед на наставни рад у нашим нар. школама, њему се мора учинити да је тај рад у истини правилан и да даје одличне резултате. И одиста тако је лајичко мишљење. Али, кад човек од струке загледа, он види да се све ово креће по површини, а врло мало залази у дубину, у суштину самог наставног градива. Ипак сам нашао и наставнике, који су схватили дух новије дидактике и код њих је било милина слушати она промишљена питања и складне ђачке одговоре. Нема више старог механизма, свуда се почиње познатим; али, пошто је програм велики, то се учитељи журе и место да се знање уноси индуктивним, оно иде дедуктивним путем; отуда се више задовољава речима и отуда вербализам. Скоро у половини школа овога среза није ништа рађено. Ученици IV раз. изашли су из школе тако, да не знају читати ни писати. У др. школама је рађено, али површно. Само су се 3 учитеља одликовала. Овакав систем рада је више шаблонски; хоће се само знање, а васпитање је споредно; ово је дошло отуда, што се непрестано само тражи знање за живот потребно, па сви гледају само на то. То су важнија мишљења, која се налазе у надзорничким извештајима о садањој настави у нашим народним школама. А, као што се из тога види, мишљења су о истој ствари различна, често сасвим супротна. Тога бисмо нашли и више, кад би сад узели да упоређујемо шта су о школама и учитељима истог среза казали надзорници ове године, а шта су други казали прошле и пређашњих година; кад би упоредили шта се каже у овим извештајима, а шта у учитељ. листама уз њих приложеним, или кад би упоредшш дате оцене са даљим кондуитисањем и т. д. Али то нам овде није потребно. Доста је то, да су мишљења различна.