Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВА

МИСЛИ О ФИЗИЈ0ЕТН0Л0ГИЈИ од Д-|1н Нике Жупаннћа

Академику Љуби Ковачевићу I Све на свету постало је и развило се дугим путем еволудије. И модерна историја прошавши старије Фазе приповедне и прагматичне дисциплине, захтева да се прошлост народа расветљује у генетичком смислу. Добра историја једнога народа треба да пружи у колико је могуке јаснију и потпунију слику његовог прошдог живота са свима каузалним конексима између појединих Факата и Фаза. Ну историци нису до сада такб одговарали своме задатку, јер су били прилично једнострани. Ако узмемо коју бољу историју јелинског народа наћи ћемо у њој где се говори о политичким превратима и ратовима између домаћих племена и народа, даље о социалним приликама и економском животу. Као што знамо чак највише пажње посвећује историја величанственој грчкој култури, појезији, науци и уметности, па ииак — у историји јелинског народа осећа се једна непотпуност, јер узалуд тражимо и слику развоја носиоца догађаја и културе. У историји се овај недостатак исто тако непријатно осећа као кад би аутор у једном роману пропустио карактеристику особа или чак главног јунака. Зато Хомер у својој недостижној уметничкој потпуности оцртава спољашњу депоту Јелене и ако само са неколико речи тако мајсторски, да сасвим задовољава психичку потребу читаоца. Златом би Мађари платили онога који би нашао телесне остатке њихова песника ПетеФија, те да се одуже његовој успомени тиме што би га сахранили како захтева пијетет према великим и заслужним