Просветни гласник

148

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ристичне Физичке црте, и ако'се и они слабији елементи иознају остајући у извесној мери. По разним цртама могу се народи и њихова кретања пратити дубоко у нрошлост где нема никаквих извора иисаних за њихову историју. На основу разних ископина може се казати шта су били преисториски народи, а на подлози извесних остатака физичког човека и некојих физичких закона и ко су били, у погодном случају пак и којој су језиковној групи припадали. Писани извори за грчку историју престају за даиас већ у 8. веку пре Хр., ну развој материалне културе нпр. у Кнососу, Днмини, Микени, Тиринсу и Орхоменосу показује да је тамо било парода и покрета више столећа и тисућа године пре VIII. в. пре Христа. За ово доба замењују нам писане изворе документа преисторијске археологије и антропологије на подлози којих се може писати у основним нотезима историја на први поглед анонимних народа. Такво тумачење је дабогме компликовано и треба нарочите оштроумиости за тумачење преисторијских проблема. Разлике основа психичког живота разних народа у извесној мери су реФлекс физичких њихових разлика а Физиолошко-хемијске и анатомске природе. Тако донекле мишљаху и грчки фидософи о зависности душевних сила од физичког квалитета људи. Особито је ову идеју обрадио лекар римског цара Комода КЛ.АУДИЈЕ ГАЛ.ЕН (рођ. у Пергаму 131. г. п. Хр. | 201.) у своме делу: ОТ1 ТА12 ТОТ 2&МАТ02 КРА2Е2Ш А1 ТН2, Ч>Г \Т1± ,П ХЛМЕ12. КНО ХТ II, сар. 1.: ^ТаТс тод ашјшгос хдасгет етсе(>с</л гас бтнии -лс ттјс Цпг/г^ оу % ил<(& гј б1с тсагу лоХХс!м1,с одб" Иџкитод џоуор [ЗасТагСстад те ха I гто/.у(лбмс сошртјСТнд ап с/.су/т^с /јеу а/.сс/. госс бсбастхи/.сис, остадос бе <г1>у тоТс, ад(<7то1 с сЈиАостбсроис, а/.гјд-Тј те бш гсаитос егјдоџ тог Ј.буог аирЛе1џоу, те тоХс хосујхусуа/, тас еауттр ^е^оисп хру/ас, ^лесбцлед [/«{>], сос б1Гј &бог тгј ледс тт V || лдауџатеСсс, [хаХ~\ бш ттг ИбесЈџатшр 8Т1 те ттг бпгјџедал лдаттоџ&гшг ечју.дааи/л 1 едуа^бџе&а хихтаитцс е1с адетгју тгј грсхјј стоуте/.есгоџег, оос о1 тседс Пгд-аубдаг те хси ПХасшуа хаС т/,рес аА/м/, тту лаХаСшг 1,(Ттододрта1 лда^агтес. 1 ) Било би једносграно, кад би се разлике душевног живота разних народа приписиваде само њиховим физичким диФеренцијама, јер то би значило изгубити из впда социјалне и биолошке Факторе и непознавати развитак душевног процеса. Дуишна елементи зависе од физичког човека у толико ариближно, у колико боја тона и каквоЛа музике зависе од музичких инструмената, с том разликом, што је човеков нервни систем бескрајно комиликован живи механазам са безбројем жица, који не само да су осетљиве за звучне таласе, веЛ за сва чула, ■— где жице, једаниут

1 С1аис1п 6а1еш Рег&ашеш зспр1а ттога. Кес. Јоаппеа МагциагсН, 1-№апи8 МиеПег, беогдшз Не1тге1сћ. Уо1. II. стр. 32. Бјрз1ае М1)СССХС1.