Просветни гласник

149

покренуте, раде без ирестанка, где су утисци у неирекидној вези и живе све док човек живи. Оправдана су тврђења оннх научника (Е. ШСНТЕК), који мисл.е, да је познавање физичког човека први услов за познавање културних и содијалних појава. Као што еу облик иовршине и употреба једне земље условљени њеном геолошком структуром, тако и културни развитак једног народа зависи у основној линији од иринадлежности расе, телесне и душевне сиреме, које је добио услед те иринадлежности. Рекосмо да се човек касно почео самим собом бавити и да се код кудтурних народа антроподогија јавља као последња научна дисцишшна, као што се и човек јавио последњи на површини земаљској. Но ово тврђење вреди само за сваки народ посебно. Кад у светској историји о модерним народима није бидо ни помена, биде су старе културе на Ниду, ЕуФрату и Тигрису достигле врхунац у своме правцу. Овде опажамо прво интересовање за стране народе. У финим и карактеристичним контурама показује гроб Фараона Сети-ја I (XIV. век ире Хр.) у Бибан ед- Модуку особине раса. За принцип поделе била је узета компдексија, особито боја коже: Гомту (црвени Египћани), Нухсе (Црнци и Нубијанци), Аме (жути Семити), Тхамху (бели Либијанци). Код сгарих Грка дубоки мислиоци ХИПОКГАТ (460.—377. пре Хр.) и АГИСТОТЕЛ (384.—322. пре Хр.) живо се заинтересоваше проблемима физичкз етнологије што се даје видети из Фрагментарних остатака њихових списа. У Средњем и у почетку Новог Века анализовали су и анатомисали схоластичари душу на све стране и људи тражили њено седиште, али никоме ни на ум падало, да отвори и сецира човечије тело. Геч „антропологија" употребио је први пут МА&ЖЈ8 Н1ЈКТ 1501. год. Тек је „ша§1б1ег Оегшашае" Јоћапп ЕпеЛисћ ВШМЕХВАСН (1752. — 1840.) ударио темељ научној антропологији својом расправом: Д)е §епеиз ћишаш тапе1:а1е паИуа. ОбШп§еп-1775. Али све до половине XIX. века више је ова дисциплина животарила него што је живела, док је није генијални ГАЦХ ВКОСА (1824. до 1880.) дигао до данашње висине и придобио јој углед и достојанство, што заслужује она већ по свом нредмету. И данас Французи негују највише од свију народа антроиологију, а према истоку пак све више и више опада интересовање за њу, нарочито нак је код Срба занемарено биолошко проучавање народа. У Паризу постоји још од год. 1870. универзитетски институт: „Есо1е сГ ап1горо1о§1е (1е Гапз". Мислим, да ће бити умесно, ако изнесем програм за год. 1903., јер се из њега може видети, како је на Западу већ разграната ова наука и како су етнолошка иредавања систематски уређена: 1. Преисторијска антропологија. ПроФ. САМТАХ: Основе преисторије. Палеонтологија. Индустрија.