Просветни гласник

150

ИРОСВВТНИ ГЛАСНИК

(4. сата). 2. Етнодогија. ПроФ. бЕОКвЕб НЕКУЕ: Етнологија Европе: а.) Едзас, ђ.) научан рад А. Ноуекцие-а (5 сати). 3. ЕтнограФија и лингвистика. ПроФ. АКБКЕ БЕГ^УКЕ : Француски језик и Француска нација, Агтсоиг1, Јеаппе сГ Агс (4 сата). 4. Зоолошка антроподогија. ПроФ. Р. 6. МАНОХЈБЕАХЈ: Почетак и порекдо човека. Сисавци. Примати. (5 сати). 5. Физиодошка антроподогија. ПроФ. !•. МАН01ЈУК1ЕК: Однос између биодогије и социодогије. (5 сати). 6. ЕтнограФска технодогија. ПроФ. АБК1ЕК БЕ МОКТЊБЕТ (4 сата). 7. Антроподошка географија. ПроФ. Е. бСНКАБЕК: Развитак у мидиЈе-у. Критика и дефиниција утицаја земљине иовршине као мидије-а (4 сата), 8. Анатомска антроподогија. Доц. 6. РАР1РБАТЈТ: Мозак и дубања, њихов однос и етнички варијетети (5 сати). 9. ЕтнограФИЈа. Доц. 8. 2АВ0КО\\ т 8К1: Постанак Аријавзуа у Европи (5 сати). 10. Антроподогија и ембриологија: ПроФесор М. 1 ШУА 1 ј. У вези са овим предавањем стоје т. зв. конФсренције: КЕКЕ БХЈббАГВ: сирска митодогија. РА1ЈЕ ГАХЈСОККЕТ: Дапашње теорије о постању редигије. Ј. ШЈСИЈЕТ: Оиште примедбе о урођеницима и европским досељеницима у Африци. (ЛЈбТАУ ЕОЈбЕС: Први подни карактери. Тедегонија. ЕЛЈОККЕ Р1ТТАК1): Етнологија Балканског Полуострва. ЕТ1ЕККЕ КАВАХЈБ: Анормалност и дегенерација. М1ЈАК1СЕ УЕКХЕб: Религиозни и физиодошки развитак у Евроии у почетку хришћапства. Ј1ЛЛЕК УШбО^: индоевропски језици, њихов развитак и историја. Међу научницима особито лингвистима има код нас непомирљивих противника Физичке етнологије (антроподогије) и преисторијске археодогије; не само потребу него и право на постојање негирају они овим дисциплинама. Откуда то ? Свакако отуда што ове дисципдине изискуЈу масу знања и широку научну базу, те људи ограничени и знањем и душевним хоризонтом не могу их радити као ни појмити. Жучност појединих од њих изазива стадна бојазан да ће когод обедоданити сумњиву вредност њихова рада — у коме се понајвише пренисује, региструје и депшим и новим словима издају старе ствари, Ми не споримо вредност ни једне науке, Филолошку спрему чак особито ценимо; само хоћемо да укажемо прстом на оне надринаучењаке и некопентентне стериле који хоће да негирају Физиоетнодогију и модерни историјски принцип, мисдећи да је све глупо што они не могу појмити! Њихова радост је у коректури тачака и запета, прави триумФ у дапсусу калами једнога историчара или антрополога! На овоме месту пада нам на ум један цитаг код широких погдеда Филолога Н. Шг1-а, упућен иротивницима Физиоотнологије: Багап егкепп' 1сћ Деп §е1ећг!;еп Неггп! \Уаз хћг шсћ1 1аб1е1; зЈеМ еисћ теИеп&гп, ЛУаз 1ћг тсМ !абб1 с1аз &ћИ еисћ §апг ии(1 §аг, \Уаз хћг шсМ гесћпе!; §1аић1; Шг зеј тсМ \гаћг,