Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

153

тим Фактима не рачуна, није озбиљан научник, јер је његов рад механичан и без дубине. И у антропологији треба увести генетичну методу, те њезиним правцем тражити диФеренције и мене човечијег л.ика и природе. Свакако анатомија и Физиологија чине подлогу за овај правац, али је потребно, да рад прати и историјски смисао, познаваае кретања људских маса и њиховог социјадног развитка. Еретање и у опгате историја народа даје физичкој ' структури истог народа извесно обележје. Светска историја учи, да међу народима нема вечпте равнотеже, јер онп мењају своја седишта и поплављују један другога. Кад се стишају таласи људског пресељавања, настане мирно доба, дошљаци се споразуму полако са сгароседеоцима, нађу неки то<1из угганН, жене се међусобно, те тако измењају крв и начин живота, културу и језик, те се најпосле стопе у једну етничку целину. Али не изчезавају трагови тих промена, њих бележи природа у спољашности народа и земља у новршини своје коре, ако их није могла сачувати жива успомена и писмо. Као што воде остављају седимената, у којима су остали сведоци тадање Флоре и Фауне, те може геолог да дозна старост слојева, тако остављају таласи људског рада и живота културне слојеве (на пр. Троја, Кносос Винча у Србији), где налазимо и Физичке остатке човекове. Проучавањем најстаријих индустријских иредмета бави се преисторијска археологија, која је генетичној или историјској антропоморФологији од велике користи, јер јој помаже при тумачењу многих замотаних хронолошких питања, као и геограФСком морФологу геолошка наука. Кад се две или више раса почну крвно мешати, изгубе за неко време све своју првобитну индивидуалност и из те смесе постане нешто треће, што се по пластици, ио облицима разликује од саставних елемената. Код човека проузрокују Физичку промену хетерогене индивидуалне клице у ћелијицама (по Вајсману „иди" назване) и микроскопске силе у њиховој унутрашњости. Но морФОлошке последице мешања људских раса хоће да изглади природа, јер тежи за равнотежом једнородношћу, и редукује у извесној мери расне елементе и ако донекле остају трагови мешања. Многи народ, који је остао оружјем победилац те присвојио туђу земљу и остао у њој као господарећи сталеж, задобио је смртне клице, чим се прве ћелијице удружиле у сполној љубави између победиоца и побеђених. Из напред реченог види се, да има сличности између метода геограФСке и антрополошке дисциплине. Разлика је особито у димензијама и у простору. Много пута потребно је геограФу више дана да обиђе и разгледа облик свога истраживања; он може по њему ходати и често пута далековидом пратити морФолошке појаве, рачунајући километрима, а антрополог мора обратити пажњу на делове једног милиметра и код посматрања живог материјала мора поступати са суптилном онрезношћу.