Просветни гласник

152

леко ићи у прошдост. Кад би сликар хтео да наслику Косовску војску, морао би друкчије боје употребити но за ону на пр. на Мишару или на Ђунису. СтолеЛа мењају не само душу ну и чрироду народа. Антрополошка наука на Балканском Полуострву још је ембрионалне прнроде. Ту су странци као што рекосмо највише урадили. Највише материјала обрадио је генералштабни аустријски лекар Аи§из1т \УЕ18ВАСН и највећи аустријско-немачки антрополог. Овога истраживача људске морфологије могли би назвати југословенским антропологом раг ехеПелсе, јер се највише бавио западним Југословенима; његова најбоља дела тичу се нашег Југа. Он је описао Словенце: „ЗЈе 81отепеп". МИ1ћеПип§еп (1ег Ап1;горо1о§18сћеп ОезеИвсћаЛ т Шеп. В<1. XXXIII. стр. 234—251. Беч 1903. — Србе и Хрвате приморских земаља и у Хрватској Бановинн: ДНе 8егћокгоа1еп «1ег а^гЈаИзсћеп КизМаиЛег". Апћапд гиг 2еПзсћп11; 1иг Е1ћпо1о§Ге. XVI. ВегПп 1884. ,В1е 8сгђокгоа1еп КгоаИепз ип<1 81ауоп1епз". МШћ. <1. ап!ћг. 0. т В<1. XXXV. стр. 99—117. Беч 1905. — Најпосле Босанце п Херцеговце: „Б1е Возшег". МПШ. с1. ап!ћг. 0. хп Л\ т . В<1. XXV. стр. 206—239. Беч 1905. — ,АНћозшвсће 8сћа<1е1 и . М1Ш1. <1. апЉг. 6. т Ћ 7 . В<1. XVII. НеН. 3. стр. 80-85. Беч. 1897. Вајсбахова дела су дескриптивног карактера, на основу антропометрије. Он је потанко анализовао материјал по физичким особинама и тиме мислио, да је испунио свој задатак. Није се томе чудити, јер и данас сматрају многи етнолошки антрополози антропометријску статистику за највиши степен и сврху истраживања. Особито се у Аусгрији није дигла наука над овом границом. Кад потражимо томе узрок, наћићемо, га у томе што су се антропологијом највише бавили медицинари; помоћу свог анатомског знања, они су по познатим обрасцима шириди знање у хоризонталном правцу, а вертикални правац остао је плитак. Већ се почело сумњати да ће данашње антропометријске методе у опште довести до неке сврхе, и неки су сматрали етнолошку антропологију за оддичан научни спорт. Ову стагнацију најбоље је окарактерисао један славни анатом, кад је рекао, да су дани занимања антропометријским проблемима стерилни и непдодни за науку од његове сгране. Јасан доказ да за етнодошку антроподогију није доста само анатомско знање. Анадогон разних антроподошких метода може се наћи у геограФској картограФији, топограФНЈи и морфологији. Антропометријска шкода описује разне обдике површине човечијег тела, мери растојања разних маркантних тачака, констатује разлике код носебних група, али не пита откуда оне долазе, где је њихов извор ? Права наука несме овде стати и задовољити се само статистичкин податцима, она мора ићи даље, као и гео-морфолог, који тражи узроке постанку пластичних обдика, те их налази у тектонским сидама и ерозији. ГеограФ, који о