Просветни гласник

160

Ш-ОСВКТНИ ГЛА.СНИК

Носиоци овога тииа су Белоруси, Подесшчуци у баруштинама код Пинска и многи Л.итавци. Мешањем ослабио је овај тип на]чешће код Великоруса у северној и Средњој Русији и у Финској. 3. Ђрло таман, врло делихокефалан и врло низак тии, код многнх аутора иберско-острвски тип или средоземни. Обележја: узраст 161 до 162 см., глава дуга (индекс код живих 74—75), коса црна, коврчаста и кудрава, очи врло тамне, кожа мрка, нос прав и орловски, лице, дугуљасто. Распрострт на Иберском Полуострву и западним острвима Средоземног Мора, Корзици, Сардинији, Сицилији, (Балеарска острва не нри- * падају овамо). Ослабљени мешањем јавља се овај тип у Француско.ј, (Анжумоа, Лимузен, Перигор) и Италији (јужно од линије Рим Асколи). ' 4. Таман, врло брахикефалан тип, малога узраста, или заиадни или севенски тии или, код разних аутора. келтски, келтско-лигурска, келтославенска или алпинска раса. Обележја: Врло широка глава (индекс код живих 85—87), умерено иали раст (163—164 см.), смеђа (ћгаип) коса, отворено смеђе и затворено смеђе очи; лице широко, нос прилично велики, тело широко. Распрострањен у својо.ј најчистијоЈ Форми у Севенима, на Француској внсоравни и западним Алпима; мешањем модиФициран на многим мостнма између средње Лоаре и Дњепра, у Пиемонту, средњој и источној Швајцарској, јужној Немачко.ј, Корушкој, Моравској, ГалициЈН и Волинији. 5. Смеђ, субдоликефални, великог узраста тии Литорални или атлантско-медитерански тии. Обележја; склоност ка мезокеФалији (индекс код живих 79—80), узраст изнаа, осредњег (око 166 см.), врло много пигмента у коси и очима. Распрострт у низији доње Лоаре (до 200 м.) у Гаскоњи, између Гибралтара и ушћа Гвадалкивира и на обали Средоземнога Мора до ушћа 'Гиброва. 6. Смеђ, брахикефални, високог узраста тии, и адриатски или динарски тиа. Обележја: висина тела 169—171 см., јака брахикеФалија (индекс код живих 85—86 см.). коса смеђа, таласаста, очи тамне, обрве праве, лице дугуљасто овално, нос узан, носни хрбат прав или лучан, кожа лако мрка. Распрострт у Босни, Далмацији, Хрватској, затим у Ромањи, Венецији, код Словенаца, Романа, између Лиона и Дитиха на платоу Л.ангр, у изворном нределу Саоне и Мосела, на Арденима. Модифициран налази се ова.ј тип и у доњој долини По-а, у северозападној Чешкој, Граубиндену, Елзасу, у средњем току Лоаре, у Карпатима (брдски Пољаци и Рутени), код Малоруса а по свој прилици и код