Просветни гласник

204

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Напос.тетку, додази слободно састављање. За слободно састављање треба узимати садржину из шкодског и домаћег живота, јер се ту деца највише веагбају самостадном и сдободном раду. За ово су најзгодније причиде морадног садржаја. Оне не смеју бити дугачке, да се не могу свршити, или хитајући, да се сврше непажљиво и аљкаво. А за тим писма, која би ученици гшсали својим родитељима о ономе, што су тога дана у школи учили; писма својим рођацима, својим друговима и тако поступно упознавати их са оним, што ће им у будућем животу требати. Садржина мора увек бити лака и позната тако, да ученици о томе немају шта размишљати, већ да им остаје само да изнађу облик, да склопе реченице по реду и да их правилно испишу. Ових шест вежбања у писменим саставима према данашњем добу школовања треба расцоредити тако: да се 1. и 2. вежба обраде у II равреду, 3. и 4. у III, а 5. и 6. у четвртом разреду. Писање је у опште доста заморан посао, а из познате наклоности дечје, која је резултат саме природе тога времена, 4 да се што пре пређе на други предмет, милији од писања, и тако непажњом учитељевом, може се лако одомаћити непажљивост и нетачност. Зато вешт наставиик тај терет — ту горчину — мора замедљати, те да је деца лакше приме. То ће урадити, ако буде бирао садржину за писање не само најпознатију, но и ону, што је деци најмилија. Писменн састави спадају у врсту и тежих радова; зато, да би се постигао успех, поред припреме и савесног поступног рада, учитељ мора тачно прегледати сваки задатак и учињене грешке исправити. Исправљање грешака може бити у главномо на ова три начина. Први је начин: да све грешке исправи сам учитељ, да на њих упозори ученика, који је грешке учинио и да тражи, да ученик изради поново тај задатак, чувајући се пређашњих грешака. Ово исправљање најбоље је вршити на табли пред свима ученицима, тако, да и они образложавају сваку исправку и да указују на све грешке. Овим ће се добити у времену, а учитељ ће себи олакшати, јер неће морати исправљати грешке свих ученика. Други је начин : да учитељ погрешке не исправља, већ само да их означи неким знаком и да врати ученицима, да сваки своје грешке сам исправи. Трећи је начин: начин узајамног исправљања и донуњавања тј. ученици мењају међу собом израђене задатке и према своме знању и пажњи исправљају или допуњују задатке својих другова. Овим трећим начипом поред вежбања, у критичном нроматрању, вежбају се ђаци и у читању туђих рукоипса. У овом трећем начину, исправљању грешака, учитељ мора бити врховни нрегледач — супер ревизор. У старијим разредима при давању наставе из писменог састава поред лепога и правилнога нисања но треба губити из вида величииу и облик писмених радова.