Просветни гласник

НАУКА И НАСХАВА

209

нредстава, да је ово градиво подељено у одвојене атоме, и друго, да ово граднво стоји у присној и нарочитој вези са васиониским, светдосним етиром. Чнњенице при електролизи показују већ, да се при томе делићи разложене супстанце пробијају кроз течност, кроз коју протиче струја; при чему један део путује у правцу ка позитивној, а други у нравцу ка негативној електроди. Али ови делићи нису обични, електрично неутрални, атоми или атомске групе, већ су то електриком напуњени атоми или атомске групе, којима још Фаради надену име јона. И сада се показа, да је сваки једновредни атом, ма коме елементу нрипадао, као јон увек напуњен истом количином електрине; сваки двовредни атом двогубом, сваки тро- и четворовредни атом троструком и четвороструком количином електрине. Ова најмања количина електрине, која се овде јавља чисто експериментално, у ствари је електрон, а јони свих градива могу се с тога схватити као хемиска једињења неког атома са једним или више електрона. Као што се атом хлора једини само са једним атомом водоника у хлороводоник, тако исто се он једини са једним електроном у хлоров јон. Кисеоников атом, који везује два атома водоника, везује и два електрона, градећи кисеонички јон. Укратко, електрина се по овоме схватању јавља као једновредан хемиски елеменат, који је подељен у атоме и који може са другим хемиским атомима да гради хемиска једињења, која се називају јонима. Али, иошто има јона са позитивним и са негативним набојем, онда се мора тачније рећи, да имају две врсте електрона, позитивни и негативни електрони. При електролизи не јављају се електрони слободни за себе, већ су хемиски сједињени са материјалном масом, са по једним еквивалентом извеснога елемента. Што је већа атомска тежина извесног елемента, у толико је мањи електрични набој, који је по граму са њим сједињен. С тога има највећи набој по граму водоников атом. За њега је однос набоја ка маси (набој по јединици масе или специфични набој) управ 9680 или приближно 10.000, (10 4 ). 1 Наша знања о електринама јако су ироширена истраживањима о катодним зрацима. Ио Томзону могу се катодни зраци најбоље објаснити тако, кад се узме да се састоје из покретних, негативно електричних делића. Ну однос између набоја и масе показа се у њих много већи него мало пре, т. ј. 1,88 • 10,7, дакле око 2000 пута више него при електролизи. Пошто се овај однос показа независан од природе гасова, у којима се простиру катодни зраци, онда је врло вероватан закључак: да овде имамо пред собом саме негативне елекроне, који

1 Са сваким грам-молекидом једиоваденхног едемента сједињено је, према измереним огледима, 96.800 кудомба. т.ј. 9,680 апсолутних јединица електричне кодичвне.