Просветни гласник

210

111'ОСВЕТНИ ГЛАСНИК

сада нису спојени са туђим атомима и који имају брзину од 100.000 к. м. у секупди. За још веће брзине, као што их имају негативни електронн. што их радијум избацује, специФични набој биће опет мањи. Маса, која се мора приписати негативном електрону, изгдеда да није права маса, већ привидна. До сада су се само негативни електрони јављади слободни од друге материје, сами за себе. Позитивни електрон налази се у разређеним гасовима, где гради т. зв. каналне зраке, сем тога у радиоактивни® суистанцама, у којима образује а-зраке, али свагда сједињен са материјом. Модерна теорија едектрона узима на око и понашање електрона према етиру. Електрони стоје, и тим се разликују од атома других хемиских градива, у врло присној вези са општим васионским етиром, о коме претностављамо да све продире и да васиону исиуњава. Сваки електрон изазива у етиру извесне промене његова стања. Ове се промене називају померањима. Једне промене изазива електрон кад мирује, а друге, сасвим одређене, кад се Креће. Ова померања простиру се сва кроз етир у свима правцима, и то брзином светлости. Обратно, и етир утиче на електроне одређеним механичким силама, било да мирује било да се креће. Из ове узајмице између електрона и етира потичу све привидне силе на даљину, што их показује електрина. Привдачења и одбијања електрином напуњених тела, окретања магнетне игле под утицајем електричних струја, узајамна привлачења и одбијања електричних етруја: све су то учини етирови и односа електрона према њему. Према томе се у електронској теорији узима одвојена надлежност између електрона и етира. Све материјалне поЈаве електрине зависе од градива или едектрона; сви учини снагини, т.ј. привидне даљне силе, зависе од етира, који од едектрона претрпи померања и који на електроне снагама утиче. Електронска теорија, чија су начела и основи овде само овлаш оцртани, има намеру у првом реду да обухвати све појаве електрине и магнетизма. Ну пошто се светлост такођер показада као електрична појава, то спадају и чињенице оптике у ову обдаст. И ове се морају потпуно разјаснити на основи електронске теорије. Ну различита тела понашају се према електрини и светлости посве раздичито. Према теорији електрона, ова разноликост може се заснивати само на разлнци у раснореду и покретљивооти електрона, пошто све електричне појаве могу зависити само од кретања посве једнаких електрона, и то позитивних и негативних. Обратно, особине раздичитих тела допуштају закључке о понашању електрона у њима. Имајући у виду чисто едектрично односе, најнре се имају разликовати спроводиоци од изолатора. У спроводницима морамо едектронима приписати сдободну покретљивоет, пошто се електрина у спроводницима