Просветни гласник

наука и настава

225

По срцу вазда је био племенит. Еао ђак увек јо имао код себе на стану по којег сиромашног ђака. Таквима јо често давао своје одело и обућу, јер је он тога имао и одвише. У опхођењу био је љубазан према сваком. Сиротињу не само што јо лечио бесплатно, негојечесто и лекове плаћао. Пос .1С 3 године лекарске праксе, пок. Ђ. Натошевић. примио се за проФесора у новосадској гпмназији, и као проФесор оженио се ћерком тад. градоначалника Новог Сада. У женидби је био срећан, те је домаћу бригу и послово могао оставити својој жени, а он се сав одао науди, званичнпм и Јавним пословима својим, те за овако обилат рад пок. Натошевића има, у пеколико, заслуга и његова добра жена ДаФИна. Пок. д-р Ђ. Натошевић умро је 11. јула 1887. год., дакле, у 66. години свог живота, а после 33 године трудног и обилног рада на српској просвети и књизи. Умро је изненада, од капље у мозгу, у Гор. Карловцу (у Хрватској), где је био отншао, као школски реФерент, ради годишњсг испита у там. српској учитељској школн. Тамо је свечано опојцн и отуда испраћен, а у Новом Саду је још свечаније дочекан и сахрањен. Свуда усиут, куда је његово мртво тело пронесено, излазизи су српски учнтељи и представнпцп српских црквених општина са ђацнма, да укажу врлом покојнику своје велико иоштоиање п да му, с болом у срцу, кажу: Бог да га ирости! Вјечна му намет! Српска црквена општина у Новом Саду, у знак свог великог поштовања и захвалности према пок. Натошевићу, установила је, са 400 круна, нарочити Натошевића Фонд, ко.ји је после добро познати књижар пок. Арса Најевић допунио са 2000 круна. Тај Фондје 1897. год, опшгина предала садашњем учитељском друштву „Српског Учитељског Коивикта" у Новом Саду, с тим, да се из тога Фонда издржава у заводу по једно учитељско сироче. И учнтељство српско с опо страпе Саве и Дунава, у знак свог признања, и да би што трајпије сачувало име Натошевића, кад је пре 2 године основало својо деопичарско друштво и купило себи штампарију и књижару, назвало је то друштво, ту своју штампариЈу и књижару, именом: „Натошевић". И наше вредно ,Учитељско Удружење", из тих разлога и осећања издало је ванредну св. „Учитеља", под именом: Сиоменица аок. д-р Ђорђа НатошевиКи,' у којој јо г. Аркадије Варађанин управитељ Срп. Дев. Школо у миру, опширно изложио свеколики обилати рад иок. Натошевића, као добар познавалац његов.

1 Прена њој је, у главном, написан и овај чланак.