Просветни гласник

228

ПРОСВКТНИ ГЛАСПИК

било злоглаеног срииања, докде га је у хваљеној Немачкој још било; вели писац „Споменице". На његов рад у школи и за гаколу угледале су се, после, просветне власти у Србији, Црној Гори и Аустро-Угарској, те се пок. Натошевић с правом може назвати реФорматором народне школе. У овом великом послу за гаколу и народно просвећивање пок. Натошевићу много је помогао наш опште-познати ветеран г. Ник. Ђ. Вукићевнћ управитељ учитељске школе у Сомбору. За то писац „Споменице", г. Аркадије. вели да се њих двојица „могу ематрати за оцеве и препородитеље југословенске школе и педагошке струке." Ј 7 " „Споменици" наштампано је и 6 писама која је пок. Натошевић писао г. Ник. Ђ. Вукићевићу у време оних практичних предавања. У њима пок. Натошевић чини методичне замерке на предавања појединих предмета и даје упутства како треба да се они предају. Та су писма врло поучна и значајна и данас. Пок. Натошевић израдио је проеветни део црквено-школске аутономне уираве и нову школску уредбу, у нанредном духу. Том уредбом заведено је обавезно, шесто-разредно школовање, обавезна поновна гакола 3 године. Повећане су учитељске плате. Заведено је тро-годишње учење у учитељским школама (место 2 године). Отворене су две нове учитсљско школе и 3 више девојачке школе. Заведено је учешће учитеља у месној и епархијској школској унрави. Прописана је била и пензија за српске учитеље и нроФесоре, али ју је државна власт за учитеље укинула. 1867. год. пок. Натошевић, на позив српске владе, дошао је у Србију, одакле се, после 2 године. оиет вратио натраг. За то време пок. Натошевић је обишао многе основне и средње гаколе и поднео опширан извештај са предлозима. Резултат тога је установа учитељске школе 1870. год., завођење практичних предавања у њој, и израда бољих уџбеника. Кад се пок. Натошевић вратио натраг изабран је и потврђен за школског реФерента свих српских аутономних гакола. Сад је пок. Натошевић имао одрешеније руке и шире иоље рада, јер није био државни чиновник. Као главни школски реФереиат суделовао је неколико година и у раду Српског Народног Црквеног Сабора, увек енергично заузимљући се за школе и њено раднике. Његовим заузимањем, 1870. год., Сабор је послао десеторицу најбољих учитеља у немачке и швајцарске школе, и 4 питомца за изучавање внше педагошке науке, обоје ради унапређења наставе. Један од тих питомаца је и наш уважени проФесор педагогије Д-р В. Бакић. Једне године, нок. Натошевић, био је и иредседник „Матице Српске," у Новом Саду.