Просветни гласник

x р н н и к а

251

још приликом прегледа ове збирке, да је Н. агЂи&1огит 1 ј . са стране а последња два обдика из Србије. Летошња моја ескурзија по Миџору, Бабином Зубу и Топлом Долу саг. Дугааном Стојићевићем иг. Николе Ранојевића ио Крвавим Барама утврдиле су ово моје мишљење. У групу облика без означења места долази и НеМсодепа Шезсепз 2§1. (стр. 20). У примедби се овако образложава налазак у Србији: „И ова је врста обележена као сумњива; ми смо је унели, што је, врло вероватно, има у Србији. У Ердељу нпје ретка". Према овоме резоновању, могли би очекивати у Србији и многе др. ердељске облике. Њу је међутим, како мени изгледа, пок. Докић у списак унео или према Кобелтовом чланку о групи РотаИа (КасћпсМбМаМ. VII Јаћг§. р. 70, 1875) или још пре из V књ. Росмеслерове ИконограФИЈе ио Стенцу (1877. р. 116). — Жараеиз топ1апи& Бгар. наводи се (на стр. 21) из Дервена и Доњег Милановца. На ирвом месту нема га. Да ли га на другом месту има, не могу тврдити — не за то што га нисам у тој околини нашао, и ако сам имао око 20 скупљача са собом, већ и због тога што ми по положају свом, а према чудновато разноликој мегаавини облика у НрилоштЈ, изгледа ова Фауна врло непоуздана. Из Доњег Милановца наводи се и Ме&ога (1а1таИпа Рагкзсћ (стр. 22). Мени је за чудо, како код имена ове врсте редактор није застао ? Подрод Ме&ога обухвата 24 врсте, од којих су 16 карактеристичне само за Далмацију, неке за Далмацију, Истру, Хрватску и Јулијске Алпе у Крањској. Хрватска, Крањска, Истра и Италија имају по једну особиту врсту. Из околине У1ијевна у Херцеговини, по А. Шмиту, Мелендорф цитира М. Еггз А. 8сћт. У Подвелегау код Мостара нашао Је Вернер једну медору: М. зрес., која се, како 81игапу мисли , не подудара са М. Еггз, већ се више приближава М. адиИа Рагг. са острва Корчуле и Дагосте. У Босни представници ове секције нису нађени. Врста пак Мепога Ла1таИпа Раг1зсћ само је далматинска. * Да завршим. Овај најновији посао, који третира један дао Фауне мекушаца из краљевине Србије, сређен је по два разна недовршена рукоииса, намењена двема разним сврхама, а рађен на основи једне испретуране и помегаане збирке, те с тога доводи у сумњу и неколике нове податке. По тачности, поузданости и нрегледности својој, заостаје далеко иза много раније МелендорФове монограФије. Велику ће забуну, нарочито за зоогеограФске студије, изазвати сумњиве врсте, од којих је многе јога пок. Докић нрецртао или као сумњиве обележио. За овакав иоступак одговоран је управник зоологаког института и уредник његових Радова. Кривица је његова двогуба: прво, што дајући