Просветни гласник

250

игосветни гллсник

још Медендорф дитирао, а последњи 7. аЊатсиз 2§1. из Тустог Брда. Прва два зонитеса нема у Дервену. Из ЈЗ Србије не наводи их ни Млендорф. Према радовима Бранчика и Кимаковића нема их у Босни. Ако су 7. сотргеззт 2§ 1. и 7. детопепзгз Гег. добро одређени онда нису из Орбије , а ако су пак из југозападне Србије онда ниеу те врсте, већ са свим друге: 7. загајекоепзгз К1т. и 7.1епегггтиз Вгапсз1к. Интересантно би било, да се потврди налазак последње специје (2. аЊашсиб 2§1.), Јер Мелендорф има ову врсту из Херцеговине, а Кимаковић претпоставља, ако живи у Босни, да ће по свој прилици бити таг. пагепГапа. И ако су врло обичне врсте УаМота ртсћеМа, Рги1шсо1а зеггсеа, гпсата1а (стр. 18) и 7иа 1иЂггса (стр. 11), редактор није смео у тексту задржати „савски нанос код Бебграда" иди ,,нишавски нанос". Врло је сумњиво да Сатру1аеа РоигоГзг живи у Мајданпеку на Дервену је нема ■— а Сатру1аеа зегЂгса у Доњем Милановцу и на Сувој Планини. СатруЈаеа КоМагг нема у Рипњу и на Дервену. Облике без означења места ваљало је избацити са свим (као Сатр. јаизИпа, БсћтгсШ, гпГегтесИа и Б1еподуга АесоМа1а Б.) Сатру1аеа зеГоза 2§1. живи у Истри, Далмацији и Албанији, по радовима МелендорФа, Кимаковића, БранчикаиСтуранија није нађена у Босни. У Лрилошку наводи се не само из три локалности (Вукан, Каблар, Црна Гора), већ се у напомени иетиче: како се „у заосталом делу збирке налазе и два варијетета ове врсте, од којих један потпуно одговара таг. тгпог Кш". Ваља имати на уму да ова одлика живи око Фијуме. То још јаче утврђује мишљење: да је С. зеГоза 2§1. упала из друге збирке. Са Вукана (стр. 19) цитира се Сатру1аеа рЈшкгаЛа 2§1. По Клесину међутим живи само у алпискоЈ области (Крањска и Корушка). СММгета 1аргсШа Б. нема у Дервену. Две нове врсте из Доњег Милановца пок. је Докић избацио из једног свог списка. Већ на основи тога требао је и приређивач да исто уради у Прилошку. И ако се (по Панчићу) АггоШа агЂизГогит Б. помиње (стр. 20) из Београда и у напомени наводи: „да је ова врста у рукопису означена знаком сумње, пошто јој се није знамо место борављења. Ми смо нашли више примерака од ње у зоолошком заводу у материјалу, који је у последњој десетини прошлога века скупљан по Србији" — ипак држим да није јога сигурно да се у Србији налази. У збирци страних хелицида, која ми је стављена на расположење од стране управника Зоолошког Института, находи се у три преграде са Зе1. агЂизШит 1лп. и неколико примерака РотаИа ротаИа Б. и Сатру1аеа Гггзопа 2§1. таг. Ђа1сапгса Рпт. Њих је, 1899. године, скупио на Старој Планини г. Ж. Ђорђевић. По извесним знацима, а са резервом, закључио сам