Просветни гласник

X Р 0 Н Н К А

249

Тако Сг1апс1гпа а1дгга Вги§. дитира се са Дервена и из Доњег Милановца, а поред тога наводе се и четири, гезр. три, варијетета (јер приређивач, у напомени стр. 18., узима да се два последња не разликују битно међу собом). Овога облика нема на Дервену (то је погрешка редакторова) а за Доњи Мидановац ваљадо се оградити. Већ по изузетном начину живота, <Ј1апЛ. а1дгга веома је интересантан гастропод и требао је да привуче пажњу г. приређивача. То је медитеранеки тип, који, преко Херцеговине и западне Босне, заилази, али само донекле, у југозападну Србију. За то није требало прелиставати ниАлберса, ниПФајФера, Бетгера, Кобелта и др., већ би се у мадој Клесиновој књижици (МоПизкеп&иаа 081егге1сћ-Ш§агп8 и. (I. 8сћ^е12 р. 29—30) нашло да се обдаст њеног распрострањења пружа „поглавито преко Јадранског Приморја, Истре, Далмације, Босне и Јужне Србије". У Доњем Милановцу, и у опште у СИ. Србији, што је са свим природно, ваља нам очекивати банатске облике. Од варијетета наводе се: «. уаг. тгсгоз1ота Кође11;, р. таг. ЛИа1а1а т. Маг1еп8, у. уаг. сотргезза у. Маг1епз и (са ограничењем) б. уаг. т1егтеШа V. Маг1еп8. Прелазећи преко ситне погрешке што аутор друге и треће врсте није у. Маг1еп8, ваља ми истаћи једну крупну погрешку, која према оваквој редакцији, незаслужно пада на терет пок. Докића. Излази, дакле, да у Србији поред типа, живе четири, гевр. три, одлике (МапМпа а1дгга, док међутим, сем уаг. МШаГа Моизв., остали облици живе на Крфу, Сицилији, Алгиру и т. д. По угледу на пок. Панчића, код наших јестаственичара уведен је обичај, да, описујући поједине предмете, воде рачуна и о своме ученичком подмлатку. Ради тога, у своје стручне расправе, нарочито на српском језику, они су уносили дуже или краће описе, дијагнозе, аналитичке кључеве и т. д. На овај начин израдио је пок. Л. Докић своје Шкољке у Србији, Ж. Ђорђ ев ић рентиле и амФибе (поред збивеног прилога за Академију Наука) Ту је тенденцију, замишљам, требао да има други, „недовршени" рукоиис. Ту је аутор могао унети и ствари, које се не тичу само Србије. Не схватајући смисао и циљ тога рукописа, приређивач је из њега унео у ову редакцију и све оне поменуте варијетете. Ако ли пак ово не стоји, дужност је његова била или да их са свим избаци или да се у напоменама огради. Из породице УИггтЛас цитирају се две врсте рода НуаИпа: Н. сеИагга Ми11. и Н. д1аЂга б1шћ са неколико места, а испод њих стоји напомена: „Примерак означен као Н. д1аЂга 31ж1. мучно да ће се разликовати од врсте Н. сеИагга Ми11ег". Ово је непотнуно и нејасно. Далиједан примерак са неког места (које је можда у штампању изостало) или сви примерци ? Из Фам. 2опШАае наводе се четири врсте: 2. сотргеззиз 2§1. и 2. детопепзгз Гег. из Дервена, 2. асгез Раг1бсћ из локалности, ко.]е је 17*