Просветни гласник

248

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

врсте прецртане писаљком; доста је њих обележено знаком сумње, а поред многих стоје белешке и кратке дијагнозе. У том се списку налази 166 врста, које сувоземних, које слатководних (ту се рачунају и сумњиве и предртане), међу њима и некодико, које су као нове означене. Значи, Докић је успео да скоро удвоји број врста из Србије. Али на жалост, иза рукописа са 150 и више врста стоји доста неугледна збирка од 50—60 све скоро сувоземних облика. Међу овим има повећи број врста, којих нема у прилогу од МелендорФа. Тесуове: 1. 2опИе8 сотргевзиз 2§1. 2. , аЊашсиз 2§1. 3. „ §етопеп818 Еег. 4. Тп§опоз1ота оћуо1и!;а Ми11. 5' Гги11С1со1а саг1ћиа1апа Ми11. 6. Сатру1аеа ћапаУса Раг1бсћ 7. „ 8е1оза 21е$1ег. 8. СћИо^гета 1ар1с1(3а Бтпе. 9. Апоп1а агћиз<;огит Бтие 10. НеИсо§епа 8сћ1ае!Ш Моизз. 11. Сћоп<1ги1а аЊоИтћака Р1'. 12. Караеиз топ(;апи8 1)гар. 13. МазШз геуегзаНз В1е12. 14. УегИ§о ру^таеа ЈЈгар. 15. Мес1ога (1а1таПпа Раг1зсћ. У списак што за овим иде унете су само оне врсте, које су се задржале у збирди. За њих неколико међу овим врстама не зна се локалносг. Те су због тога ушде као сумњиве. Све су локалности задржане. Изостављени су синоними и литература. 'Измењен је незнатно систем породица. Најзад, примедбе, где су изгледале потребне, стављене су". Основна је погрешка, како се мени чини, што је недовршен рад и објављиван. Да је тако, судим по горе наведеним редакторовим речима о рукописима, који су му стављени на расположење и што знам да је и сам пок. Докић своје саопштење на бив. зоолошком друштву сматрао „само као један ћгоиШоп". Сем тога, из прегледа овако публикованог рукописа, са великим бројем сумњивих врста, којих нема у околним земљама, види се да је знатан део збирке морао бити давно испретуран и номешан са каквом страном збирком, те га с тога није требало ни штампати. Најзад, редактор је, по моме нахођењу, направио велику грешку, што се послужио са два разна рукописа, који су, као нацрти, имали да послуже за две разне сврхе. После ових општих напомена, прелазим на разгледање појединих врста, држећи се при том реда, који је изведен у самом рукопису.